Читај ми!

Метаморфозе: Лука Грбић

Глумац Лука Грбић има само 23 године. Од како је ступио на сцену Атељеа 212, играјући насловну улогу у представи "Син" за кратко време, ниже једну за другом велике и упечатељиве роле.

Одмах су га "зграбили" и у Београдском драмском. Тамо у две сезоне креира чак шест потпуно различитих и веома захтевних улога: бунтовни је Андреј у представи Дивље месо, заводљиви љубавник У раљама живота, Шекспир у Заљубљеном Шекспиру, Хемон у Антигони, чудесни момак у представи Yankee Rose, изузетан Кнез Мишкин у Идиоту Достојевског.

Сви су очекивали да буде део ансамбла тог позоришта, али он прихвата понуду Атељеа 212 и постаје стални члан тог позоришта. Осим маестралног Сина, где током трајања представе вивисецира депресију као болест савременог доба, у овом позоришту игра и у представама НЛО и Страх у опери.

За све те улоге је, каже, копао по себи и тражио их у личном искуству и у људима око себе. Све оне су, за њега, велика награда, а могућност да ради добре текстове, са сјајним колегама и одличним редитељима - привилегија.

Глумом је почео да се бави у дечијој глумачкој радионици, као седмогодишњак. Прву озбиљну улогу имао је као гимназијалац, у филму Јужни ветар 2018. за коју је награђен као најбољи дебитант на Филмским сусретима у Нишу. Паралелно са завршном годином Прве београдске гимназије, уписао је студије на Факултету драмских уметности у Београду, где је дипломирао у класи професора Срђана Карановића. Члан је Менсе, са коефицијентом интелигенције 156.

Лука верује да глума нуди велику слободу у раду, али и захтева да се потпуно предате свом стварању. Што подразумева свакодневно истраживање, образовање и рад на себи.

Креација у глуми је, каже, давање себе неком лику. Она може постати уметност, само када целог себе уложите у то што играте.

И у улогама где делује да је отишао далеко од себе, увек је то он. Јер, глума је, за њега јако лична и не подноси калкулације, лик увек мора да се напуни и изнутра, нечим дубоким и личним. Зато настоји да сваки пут  целог себе да улози коју тумачи, што није лако, јер то значи бити искрен и отворен. Каже да су најлепши моменти које је до сада имао на сцени они када сакупи храброст да пусти људе у свој интимни свет. Јер, људи су осетљиви на истину, препознају је и нико на њу не остаје равноднушан. Искреност је кључна реч у овој професији, а за Луку увек најбоље решење.

Страствени је возач мотора, а има и склоност према писању. За завршну сцену представе Идиот написао је текст који описије као своју мантру.

Има све што  је потребно за срећу. Жели само да ради и буде са људима које воли. Са искуством које има у његовим годинама је само небо граница.

уредница и ауторка Оливера Милошевић

сниматељ Васко Васовић

монтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић

 

 

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се