Vlada usvojila predlog budžeta, veći prihodi za 7,8 odsto

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika, saopšteno je iz Vlade.

U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije.

Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.

Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara.

Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto BDP-a.

Takođe, očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da budžet za 2023. godinu, koji će se naći pred poslanicima 5. decembra, ima tri stuba.

Novca ima za povećanje plata i penzija, za investicije, a treći stub je energetika, ističe Mali.

Usvojen predlog izmena Zakona o elektronskom fakturisanju

Vlada Srbije usvojila je predlog izmena i dopuna Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim se preciziraju postojeće odredbe i vrši dodatno usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirima, kako bi sistem e-faktura još bolje funkcionisao.

Vlada Srbije je usvojila i predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu kojim je izvršeno usaglašavanje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava sa vrstama nepokretnosti koje mogu biti predmet prometa, saopšteno je iz Vlade.

Zbog toga se obuhvata i prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu i preciziranje nastanka poreske obaveze u specifičnim slučajevima.

Usvojen predlog da se neoporezivi deo poveća na 21.712 dinara

Vlada je usvojila i predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima je predviđeno povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno, kao i smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 na 24 odsto.

Takođe, predviđeno je i uređivanje oporezivanja fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem.

Članovi Vlade usvojili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojim se usklađuju odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa odredbama zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odredbama zakona koji uređuje fiskalizaciju, kao i odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak i uvođenje novih krivičnih dela koja su od značaja za suzbijanje izbegavanja plaćanja javnih prihoda.

Na sednici su usvojeni izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o fiskalizaciji, kao i Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Vlada usvojila predlog novog usklađivanja visine penzija

Vlada je usvojila i Predlog izmena Zakona o penzijskom osiguranju, kojim je predložena izmena načina usklađivanja visine penzija, kako bi rast penzija mogao bolje da prati rast zarada.

U zavisnosti od visine navedenog odnosa, predlaže se da se penzije od januara naredne godine usklađuju na jedan od tri načina: prema kretanju zarada, kretanju potrošačkih cena ili tako da se uzima u obzir polovina procenta promene zarada i polovina procenta promene potrošačkih cena.

Na ovaj način obezbeđeno je da rast penzija prati rast zarada u periodima kada je niže učešće rashoda za penzije i novčani iznos kao uvećanje uz penziju u bruto domaćem proizvodu, a u periodima kada je navedeno učešće veće obezbeđuje se zadržanje kupovne moći penzija njihovim usklađivanjem prema potrošačkim cenama.

Predviđeno je da se način obračuna procenta usklađivanja penzija određuje u zavisnosti od odnosa visine isplaćenih penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju prema visini BDP-a, saopšteno je iz Vlade.