Радица живи сама на врху Чемерна, чешће виђа медведе него људе

До Радичине колибе може се само трактором, с камена на камен. На појединим местима слива се вода, па и точкови "запливају". Годинама је сама на врху Чемерна, без струје, телефона, без сата и календара, чешће виђа медведе него људе.

Радица Бркушанин не верује да ће ускоро 2020. година, она мисли да је 2018. Тада је последњи пут силазила до Мланче.

У Краљеву није била од 1986. Не зна ни ко је на власти у Србији, са новцем нема додира. За потрепштине је до сада размењивала део шуме, али ове године није трампила ни метар.

"Имам нешто мало, биће за зиму, а друго нешто! Повадио ми дивљак, била сам посејала по нешто, прериљао и повадио све", каже Радица.

Неколико пута годишње размени покоју реч са шумарима. Неповерљива је према камерама.

Прве комшије су удаљене пет километара ка подножју. Нуде да бар презими са њима.

Јелица Васиљевић из Мланче донела јој је храну: "Нешто хране, нешто из куће, а нешто син купио у продавници, нешто од гардеробе, али она одбија да узме. Каже да има. Биће јој до пролећа, мада прошле јесени није била у продавници."

Бојана Васиљевић каже да је хтела само бомбону да узме.

"Питали смо је да ли би хтела да јој купимо овце на пролеће. Прво се замислила, а онда је рекла да неће да се задужује", каже Бојана.

Будимир Васиљевић наводи да није хтела помоћ при сечи дрва. "Понео сам своју тестеру да јој исечем дрва, али није дала", рекао је Будимир.

Радица не жели ништа што не може да плати, али самоћа и немаштина све је јаче притискају, а ускоро ће је и оковати снег, који овде потраје и пет месеци.