Словенци у посети рзавском крају

Госте из Словеније довело је и професионално интересовање. Задругаре из птујске, највеће млекарске задруге у Словенији, која годишње откупи 65 милиона митара млека занимало је све, од градње до продаје - комплетан рецепт за успешну фарму коза.

"И ми имамо пуно таквих стрмих, брдовитих подручја где би се оваква производња коза могла јако добро имплементирати. Оно што је можда наш проблем је да је код нас отворено европско тржиште где је такозвани индивидуални пласман готових производа као што је рецимо козје млеко, козји сир јако тежак", каже Јанко Петрович, директор Млекарске задруге Птуј.

Словенцима су доступни фондови, већа су улагања и Уније и државе али се сусрећу и са дилемом како помирити ширење фарми и екологију - са недовољно земљишта и све већим бројем људи који живе у урбаним срединама где се фармери тешко уклапају. Задругарство им је веома развијено, што је једна од разлика у односу на наше сточаре.

„Нисмо им баш раме уз раме али смо близу. Није ово, ни ова фарма ни наш рад баш за потцењивање,без обзира што имају много већих неких субвенција,улагања. Њихов је спас, а мислим да ће то бити и код нас ,оформљење задруга", каже Гојко Вучићевић, власник фарме коза из Крушчице.

Модерна фарма и мини млекара у Крушчици ипак није просечна слика сточарства код нас. Међутим, доста је сточара који желе да унапреде производњу. Пољопривредници из Драгачева зато годинама сарађују са Словенцима којим су овог пута били домаћини.

Наравно, у појединим сегментима они су одмакли, што се тиче технологије и што се тиче начина гајења стоке. Имају савремену опрему, укључујући чак и на маним фармама до 50 грла крава роботе у мужи крава", објашњава Душан Ивановић из Удружења пољопривредника „Драгачево из Гуче".

Традиционалном гостопримству ,Словенци, као и Кинези, Енглези, Израелци и Руси, нису одолели, посебно када се ту нашла гибаница, козји сир и сок од малине.