У Србији ничу планине грађевинског отпада – зашто касни рециклажа за нове производе

Српска асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, постоји десет година, а пре шест је и званично примљена у Европску асоцијацију. Послови су везани за рушење, адаптацију, реконструкцију, деконтаминацију материјала, односно његовог претварања из опасног у неопасни и рециклажом и добијањем нових производа.

Дејан Бојовић истиче за РТС да те послове рушења гледамо свакодневно а да нисмо ни свесни количине тог материјала, који представља 75 процената укупне количине отпада у Србији, тако да су то, како је рекао, планине које се стварају.

"Сваког дана видимо и на територији Бограда и целе Србије да су то огромне количине материјала од кога настају дивља сметилишта, депоније. А проблем је био у једној законској регулативи која још увек стоји у Министарству животне средине. Та врста отпада је ни на небу, ни на земљи, јер се њиме прекрива комунални отпад и има категорију, до скоро да је то инертни комунални отпад, што он свакако није", сматра Бојовић. 

Наглашава да се у свету се рециклира, у развијеним земљама до 99 посто производа добијених отпадима од рушења грађе. Зависно од земље до земље, али и у Србији, челик има примену, али и дрво, цигла.

Објашњава да је најважније да се раздвоји комунални од грађевинског отпада. На лицу места је важно да се грађевински отпад раздваја, јер ако је у мешаном облику он је неупотребљив. Неопходно је потом, обезбедити места за транспорт, која не би требало да су далеко и на тај начин рециклажом добити нове материјале који се лако употребљавају.

Како решити проблем азбеста

"У Србији немамо ниједну фирму која се бави правилним уклањањем азбеста, јер немамо ниједно место за његово трајно збрињавање и надамо се да ће прво место бити Београд. Јавља нам се доста грађана који имају проблема с азбестом, било да су то монтажне куће, викенд насеља, кровови зграда. Нећете веровати да је у блоку 44 заиста азбестни кров, бели азбест, и има га пуно, 15 процената га је већ у ваздуху", наглашава Бојовић.

Из тог разлога, Асоцијација организује и курс за обуку и након његовог завршетка издају европски цертификат. Полазници науче, пре свега шта је азбест, где се налази, како се скида, начине његовог паковања и транспорта.

Неопходна брза законска решења

"Уместо да нам комунални отпад буде енергент који користимо а да овај отпад буде нови материјал ми тренутно немамо ништа, имамо планину једног отпада који морамо да конзервирамо и заштитимо", указује он.  

Истиче да би заживела нова индустрија, мора што пре да се ради на законској регулативи, почев од Закона о изградњи и просторном планирању, давању одрежених подзаконских аката и правилника до новог Закона о управљању отпадом.

"Највеће тешкоће у овом послу су доносиоци одлука, који никако да разумеју које су то количине отпада и шта се то дешава. Помаже нам и ваша кућа РТС, који редовно обавештава о томе и види шта се дешава, да су те количине отпада све веће и веће и да је проблем полако превазишао сам себе", упозорио је Бојовић.

Сматра да је Асоцијација својим радом заслужила тај акциони план и неке будуће документе, јер је била део тима који је радила и Протокол ЕУ о рециклажи 70 посто отпада од рушења и грађења.

Такође, додаје, асоцијација је давала коментаре и на директиву о азбесту у Европској комисији, и доста су активни у европској легислативи.

Поље великих иновација

"Европска комисија са европском асоцијацијом организује награду, а носиоци посла су националне асоцијације да би се у земљама које немају легислативу као што је и Србија, добио нови млад кадар за ту нову индустрију, која је иначе већ стара у Европи, да активирамо академску заједницу да почне да се бави циркуларном економијом у грађевинарству", навео је Бојовић.

Наглашава да је то поље великих иновација са лаком применом у сарадњи с локалном самоуправом.

"То је добар почетак једне нове индустрије који треба да испрати и законска регулатива", закључио је Бојовић.