Који сектори су најизложенији претњама од прања новца?

Сектори некретнина, организовања игара на срећу и банкарски сектор, најизложенији су претњама од "прања новца" у Србији, показује нова "Национална процена ризика од прања новца и процена ризика од финансирања тероризма" коју је усвојила Влада Србије. После тога следе мењачнице, казина и област рачуноводства.

На основу анализе кривичних дела која претходе кривичном делу прања новца (такозвана "предикатна" кривична дела), затим анализа прегледа прекограничних претњи, свеукупна процена претњи од прања новца у Србији је – "средња", са тенденцијом "без промене", наводи се у Националној процени ризика.

Као "средња" је оцењена и национална рањивост од прања новца на основу анализе способности државе да се одбрани од прања новца и анализе секторске рањивости.

Према закључцима стручњака, претходна предикатна кривична дела која се сврставају у ред високог степена претњи за прање новца су: пореска кривична дела, злоупотреба положаја одговорног лица, злоупотреба службеног положаја и неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. 

Највећи број ових кривичних дела извршен је на територији Србије, а знатно мањи број у иностранству, због чега је претња од њиховог извршења и у наредном периоду процењена као висока.

Претњу средњег степена за прање новца представљају кривична дела као што су недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, тешка крађа, разбојништво, превара, изнуда, недозвољена трговина, кривична дела у вези са корупцијом (примање мита, давање мита и трговина утицајем). 

Ta кривична дела се доминантно врше ради прибављања имовинске користи, закључили су стручњаци напомињући да се остала кривична дела могу сврстати у кривична дела ниског степена претње од прања новца.

Некретнине су најизложеније претњи од прања новца, јер се тренд пласирања "прљавог" новца најчешће одвија кроз инвестирање у изградњу стамбено-пословних објеката и у куповину непокретности.

Претња од прања новца у том сектору нарочито је изражена код физичких лица – инвеститора у изградњу некретнина, који те непокретности потом продају и на тај начин прикривају незаконито порекло уложених средстава.

Код мењачница је присутан средње висок ниво претње од прања новца, јер се у Србији још увек велики обим плаћања обавља у готовини, а то има за последицу честе конверзије ефективног страног новца у динар и обрнуто.

Казина су, како се наводи, изложена претњи од прања новца, јер представљају активан "кеш" сектор у коме се и уплате играча и исплате добитака обављају скоро искључиво у готовини. Такође, ту постоји могућност размене чипова између играча, а анализе показују да су казина посебно атрактивна особама које су блиске или припадају криминалном миљеу.

Средње високој претњи од прања новца изложен је и сектор рачуновођа. Наиме, привредна друштва која су била укључена у прање новца користила су услуге рачуноводствених агенција како би радњама извршења кривичног дела дали привид легалних пословних активности. 

То је нарочито изражено у случајевима прања новца код којих су предмет прања били приходи из пореских кривичних дела. 

Кривично гоњење због прања новца 

На основу података из кривичних поступака вођених због претходног кривичног дела и кривичног дела прања новца, утврђено је да је 55,3 одсто окривљених кривично гоњено због прања новца за себе, док је 44,7 одсто оквривљених кривично гоњено због прања новца за другога. 

Од укупног броја процесуираних лица због извршења предикатних и кривичног дела прање новца, тек једну четвртину су чинили припадници организованих криминалних група, односно 24,61 процената.

На основу анализираних података из процесуираних предмета према облику организовања, највише "прљавог новца" је прошло преко привредних субјеката у форми друштва са ограниченом одговорношћу, док су најугрожењија мала привредна друштва за које је претња од прања новца далеко већа него код других облика организовања.

Један од закључака из процене ризика показује да растућу претњу у погледу прања новца представљају кривична дела високотехнолошког криминала, а посебно пословна превара електронском поштом (БЕЦ – Business E-mail Compromice).

На изради ове процене учествовало је укупно 154 представника, од чега 124 представника државног сектора, међу којима су тужиоци и припадници Управе за спречавање прања новца и ресорних министарстава, као и 30 представника приватног сектора (обвезника, удружења, коморе). 

Процена је израђена по методологији Светске банке, на основу анализа извршених и процесуираних кривичних дела од 2013. до 2017. године.

број коментара 0 пошаљи коментар