"Или спровођење пројеката или ће папири сакупљати прашину"

У Скопљу је потписан Меморандум о сарадњи између Самита100 и коморе Западног Балкана, а потписали су га председник УО Самита Живко Мукаетов и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж указао је да у владама западнобалканске шесторке на регионалној сарадњи ради укупно 20 људи.

Додао је да јесте важно што се представници тих земаља окупљају једном годишње, али је проблем што нема довољно инструмената да се то повезивање гради.

"Ако говоримо о буџетима за 2018. годину, нисам видео ниједан евро који је посебно издвојен за стварање инструменета како би заиста оно што смо у Трсту усвојили и остварили. То су суштински проблеми целог процеса", каже Чадеж.

Постоји воља да се то унапреди, као и одлуке, додао је председник ПКС.

"Именовани су национални координатори који политички прате процес у кабинетима премијера, али оно што недостаје је оно што треба да гради причу и испуњава је садржајем. Нису то мале ствари", истакао је Чадеж на панелу о реализацији пројеката Берлинске иницијативе.

Модератор панела је приметио да је добро што је Чадеж то споменуо, рекавши да ће питање о буџетима и организационој структури поставити премијерима који сутра учествују на једном од панела Самита100.

Председник Привредне коморе Македоније Бранко Азески приметио је да се годинама уназад верује да ће елите у региону променити став и поштовати бизнис заједницу, међутим, како каже, то се не догађа.

"Једино можемо да извршимо притисак. Основни проблем је имплементација и брзина којом се то ради. Констатовали смо да нам треба три до пет година да убедимо политичаре да је нешто потребно за раст региона. Састајали бисмо се на оваквим скуповима, а онда нико није водио рачуна да ли се то уопште имплементира", рекао је Азески.

Каже да су у Берлинском процесу препознате три ствари, да има спонозора - Немачку, фондове ЕУ о јасне циљеве попут побољшања инфраструктуре, борбу против корупције и рад на владавини права.

Према његовим речима, потписивање Меморандума о сарадњи између Самита100 и Регионалног коморског инвестиционог форума има циљ да се окупе све снаге на Балкану које желе напредак.

Направићемо, каже, такав лоби који ће да убрза пројекте и процесе.

"Морамо да убацимо у другу брзину тако да смо одлучни", истакао је председник коморе Македоније и додаје да је то "довољно за почетак".

Заменик генералног секретара РЧ Газменд Турдиу сложио се да пројекти морају да се имплементирају, у супротном, скупљаће, каже, прашину на столовима.

"Имамо шест економија које се такмиче за једну инвестицију. РЧ је успела да са владама постигне договор о заједничким стандардима и да регион буде представљен као целина, а не подручје шесторке која се надмеће", рекао је Турдиу.

Каже да треба мобилисати професионалце, јер регион губи део квалификоване радне снаге која се сели из региона у потрази за бољим животом, те да се такође мора направити напредак у сфери дигиталног сектора који доноси развој.

"Сви су се сложили да се без развоја дигиталног сектора не може очекивати прави напредак", рекао је Турдиу.

Приметио је да је међурегионална трговина смањена, те да ЦЕФТА споразум није искоришћен на прави начин и истакао да се развој трговине мора унапредити.

Шеф агробизнис тима Европске банке за обнову и развој за регион Југостичне Европе Миљан Ждрале је изјавио да је ЕБРД препознала да Западни Балкан нема довољно финансијских средстава и да зато помаже развој региона.

Рекао је да је Берлински процес добра иницијатива која је допринела европским интеграцијама и допринеће унификацији региона.

Ждрале каже је проблем железничка и друга саобраћајна инфраструктура у региону и да се зато тешко може доћи до конкурентности.

Према његовим речима, скоро осам милијарди евра је потребно уложити у транспортну инфрастуктуру подручје Западно-балканске шесторке.

Он је напоменуо да земље региона имају и лоше корпоративно управљање, као и да нордијски регион може да нам послужи као пример.

"Земље Западног Балкана су у корпоративном сектору најзадуженије", рекао је Ждрале.

Додао је да треба да уводимо и јавно-приватна партнерства и навео као добар пример ЈПП за упрљавње чврстим отпадом.

Директор у Нордијском савету Кенет Броман је рекао да су нордијске земље после Другог светског рата било уништене и сиромашне, али да су по оснивању савеза увеле слободу кратања свега и да је по нордијским земљама могло да се иде без пасоша.

"Били смо разорени после Другог светског рата, а сад имамо развијену економију и конкуренту привреду, као и врло снажне компаније", рекао је директор у Нордијском савету.

Саветовао је земљама Западног Балкана да донесу храбре одлуке и предузму праве кораке и да ће се брзо развити.

"Имали смо и ми ратове, али треба изградити неке мостове, морате гледати напред у будућност, прошлост не можете да промените, али можете будућност. Овај регион мора да види своје потенцијале и да изгради своју балканску причу", поручио је Броман.

Стручњак ММФ-а Бас Бакер је рекао да је Западни Балкан сиромашан регион и то, пре свега, због три елемента - нема много отворених радних места, има мало капитала по запосленом и нисмо довољно ефикасни у раду.

"Са друге стране, у последњих 25 година централна и источна Европа је направила невероватан напредак. Земље ЕУ су направиле много већи напредак од земаља Западног Балкана, тако да морате да спроведете велике реформе, које су добре саме по себи, а не само због ЕУ", рекао је Бакер.

Саветује да се побољша средина за инвестиције, имовинска права, наградња инфраструктуре, ресурси владе да се користе рационално и да рад буде ефикаснији.

"Реформе су најделотворније ако влада то подржава, ММФ не може да наметне реформе ако то влада и грађани не подржавају", додао је Бакер.