Читај ми!

Србија у четвртфиналу Светског првенства у рукомету, не да је могуће него је и реално

Светско рукометно првенство, 28. по реду, одржава се од 11. до 29. јануара у градовима Пољске и Шведске. Под именом Србија мушка рукометна репрезентација пети пут наступа на највећој смотри најбољих селекција планете. Дисциплинован тим са луцидним селектором на челу изгледа као добитна комбинација за четвртфинале шампионата света.

Србија у четвртфиналу Светског првенства у рукомету, не да је могуће него је и реално Србија у четвртфиналу Светског првенства у рукомету, не да је могуће него је и реално

Рукометна репрезентација Србије отпутовала је у Шведску ради припремних утакмица 4. јануара, без велике медијске еуфорије и очекивања јавности.  

Могао је том приликом селектор Тони Ђирона да опонаша реплику из филма "Лајање на звезде", када професор фискултуре Градимир Стевић са Тупом из вагона у којем путују на боксерски турнир каже осталим ученицима: "Кад се вратимо као шампиони, биће вам жао што сте нас овако бедно испратили!"

Евентуални четвртфинални меч на предстојећем Светском првенству у домаћој јавности биће окарактерисан као изненађујући резултат, док би испадање из прелиминарне, односно групне фазе био очекиван исход.

Полуфиналне или чак финале, барем у једном делу медија биће проглашено као последица континуираног и посвећеног рада у претходним годинама.

Србија без медаље у последњој деценији 

Сениорска рукометна репрезентација Србије у последњој деценији нема ниједно освојено одличје на великим такмичењима.

Репрезентативни рукомет би могао да се поистовети у последњих двадесетак година са националном фудбалском селекцијом.

Постоји добра база играча, стручност, понекад одлична тимска атмосфера и неретко велика очекивања јавности, а резултати изостају и под успехом се подразумева пласман на велике турнире.

Након осамостаљења до данас 11 селектора је продефиловало репрезентацијом Србије, ређала су се велика рукометна имена, а селекција је остајала на позицији пивота када крилни играчи изводе цепелин.

Успеси репрезентативног рукомета, рекло би се да су избрисани из колективног сећања и све је остало на достигнућима из периода Југославије. 

После европског сребра освојеног у Београду 2012. године, "орлови" су тапкали у месту, без искорака и назнака да нешто изненађујуће на великим такмичењима могу урадити. 

У том погледу, делује да је наредно Светско првенство турнир на коме је време за изненађење

Ипак се окреће, све око Ђироне 

Једна од узданица рукометног тима је селектор Тони Ђирона, добро знан рукометној јавности по успешности у послу.

Маја 2020. године Рукометни савез Србије именовао је Каталонца за селектора мушке репрезентације. Медији су тада писали о првом странцу на месту шефа стручног штаба рукометне селекције Србије, премда тај податак и није у потпуности тачан.

Било је странаца, али не изван српскохрватског говорног подручја, но, сем шпанског (каталонског) језика, Ђирона је донео стабилност, брзу, модерну игру и што је најважније, сопствене замисли је прилагодио рукометашима националног тима.

Ђирона је рођен 1973. године, а тренерску каријеру започео је у млађим категоријама Барселоне 1999.

У периоду од 2004. до 2008. био је члан стручног штаба тријумфалне генерације Барселоне која је 2005. освојила Лигу шампиона.

Његов несумњиво највећи тренерски успех догодио се 2018. године на првенству Африке, када је са Тунисом освојио златно одличје.

Пре именовања на место селектора Србије у рукомету, Ђирона је освојио и сребрну медаљу са поменутом афричком селекцијом на континенталном турниру јануара 2020. године. 

На основу досадашњих игара рукометаша Србије под вођством Тонија Ђироне, приметна је разноврсна тактика коју примењује Каталонац, што је у почетку резултирало стабилизовањем рукометне репрезентације и уједно позивањем играча у национални тим по принципу заслуга и залагања.

Време је за добар резултат

"Орлови" су на Европском првенству одржаном 2022. године прошли неславно.

Завршили су такмичење у групној фази, након победе над Украјином, поражени су од Француске и Хрватске, премда је тим био десеткован због појединаца заражених коронавирусом, што се одразило на свеукупну атмосферу унутар екипе, али и могућност добрих резултата.

Међутим, у утакмицама у којима су поражени од репрезентација које су пре меча словиле за фаворите, Србија је показала завидан ниво игре, балансирала је између оштро нападачког система до изузетно чврсте одбране.

Генерација Лазара Кукића, Богдана Радивојевића, Дејана Милосављева, Мијаила Марсенића, капитена Немање Илића и осталих рукометаша на овом Светском првенству налази се у Групи Е и играће против репрезентација Алжира, Немачке и Катара.

Прве три селекције из групе иду у наредну фазу где се преноси бодовни успех из претходне.

До четвртфинала је практично отворен пут, неће бити фаворита у виду селекције Данске, Шпаније, Француске и Шведске, нема ни Хрватске, неугодног Исланда и четвртопласиране селекције са Олимпијских игара у Токију, Египта.

У другој рунди групне фазе, Србија ће се укрстити са селекцијама које долазе из Групе Ф – Норвешка, Холандија, Северна Македонија или Аргентина.

И у том погледу, жреб иде у прилог тези да Ђиронина екипа може бити на два, односно три корака до финала.

Пласман међу осам најбољих тимова на свету гарантује и квалификације за Олимпијске игре у Паризу што би вероватно била круна репрезентативне каријере поменутим играчима, уз Европско првенство које долази за годину дана.

Ђирона је у примпремном периоду за Светско првенство практиковао тренажни процес с неуобичајено великим бројем играча, поред 19 рукометаша који су се нашли на коначном списку, још 19 је било у српском тиму. 

Најчешћа формација коју практикује селектор Ђирона у дефанзиви је 6-0 или 5-1, овакви видови одбране резултирали су тријумфом против репрезентације Словеније у квалификацијама за Светско првенство и добрим партијама у припремном периоду против актуелног европског шампиона селекције Шведске.

Дефанзивна игра пре свега са Пешмалбеком, Орбовићем, Абутовићем, Ђорђићем и Марсенићем би могла бити од пресудне важности за "изненађење", јер су поменути играчи засигурно најјаче оружје Србије.

Недавном променом правила, ИХФ је (ин)директно допринео бржој игри, пре свега након извођења лопте са центра и када је реч о пасивној игри, што доста одговара Ђирониним рукометним замислима, а уз то на терену постоје играчи који могу испратити тај темпо игре са Лазаром Кукићем на челу.

Атмосфера у тиму Србије улива наду да неће бити употребљива реплика из филма "Лајање на звезде", када поменути професор Стевић, након турнира критикује ученика Гавранића да се "тркао са путничким, а да га је ударио брзи воз".

недеља, 28. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво