недеља, 23. јун 2019, 09:05
Kojekuda
U emisiji „Kojekuda“, ove nedelje, priča o tamburici, tamburašima, tamburaškim orkestrima i muzici - simbolima Vojvodine i Panonije.
Ima ih i drugde, naravno, ali gde god da su ili gde god da ih slušate, sitan, karakterističan zvuk, koji s razlogom zovu vezom, uvek prvo budi ovu sliku - ravno i široko, dokle seže pogled; plavo, žuto, zeleno; zemljano, poorano, niklo, pokošeno, ovršeno; mirno, sporo, tiho - spolja, ali iznutra napregnuto, vibrirajući od strasti, i ljubavne, i tugovne... Znamo, znamo da se ne kaže tako, ali, što bi stihom kazao Mika Antić:
"Takav sam, eto. Šašav.
Zar sam kriv što sam rođen
u kraju gde ima milion
tambura i jorgovana?"
O magiji i moći tambura, Mirjani Nikić i Elizabeti Arsenović pričao je Zoran Mulić, redovni profesor na Novosadskoj muzičkoj akademiji, nagrađivani kompozitor, aranžer, ali i dugogodišnji šef-dirigent Velikog tamburaškog orkestra Radio-televizije Novog Sada.
Fotografija sa naslovne strane: Osam tamburaša-Janika Balaž i Tamburaški orkestar
Коментари