Oto Diks

Bilo je to vreme Vajmarske republike, vreme vakuuma između dva svetska rata. Činilo se da je đavo isterao svoje. Prvi svetski rat je završen, Nemačka je ponižena, okrivljena, izranjavljena, ekonomski uništena, pod teretom plaćanja ratne odštete. Traži se između carstva za kojim žali i parlamentarizma s kojim ne ume. S posleratnim traumama u duhu i osakaćenim telima na ulicama, željna da zaboravi, da ne oseća, da se više ne zna ko je ko, razuzdano igra u ritmu čarlstona i džeza, obnevidela u onovremenom rijalitiju, ne znajući da će đavo opet vrlo brzo doći po svoje.

Oto Diks je svojim slikama zaista tražio đavola, kao svaki veliki majstor satire. Sebe je često nazivao "nemačkim unutrašnjim emigrantom", a kao jedan od osnivača umetničke grupe Nova stvarnost ili Nova objektivnost na svojim slikama i crtežima "ostvario je socijalni naboj dotad nezamisliv u likovnoj umetnosti". A slikao je ono čime je bio okružen - prostitutke, ratne invalide, ratne profitere, ulične nakaze, ratne užase, korupciju i razvrat - brutalnom karikaturom i alegorijom pokušavajući da pobedi besmisao vremena. Čak 40 Diksovih slika je zaplenjeno i prikazano na čuvenoj Gebelsovoj izložbi "Degenerisana umetnost". Država mu je i zabranila da slika, i na kraju ga izvela pred sud zato što je "trajno oštetio nacionalnu privredu uramljujući svoje komunističke slike nemačkim drvetom."

U Goste iz prošlosti stiže nam slikar za koga se kaže da bi sva njegova dela uvek valjalo iznova izlagati jer su, kao antiratna propaganda, najuverljiviji materijal koji se može predstaviti - Oto Diks.

Autor i urednik - Mirjana Blažić

Izvor slike sa naslovne strane: Bundesarchiv, Bild, commons.wikimedia.org