недеља, 30. сеп 2018, 09:05
Kojekuda
Kada su s proleća 2011. Loznicu, Ljuboviju, Bajinu Baštu, Zvornike, celo Podrinje, pogodile poplave istorijskih razmera, onakve po kojima se vreme u sećanju računa na „do“ i „od“, u jednom zabarku, u ataru sela Jelav, iz Drine se pomolilo jedno čudo.
Najpre kljunom, dao je znak da je tu. Da su priroda i slučaj hteli da ponovo ugleda svetlo dana i napusti drinski mulj, u kojem je zaglibljen zaspao pre tristo-četristo godina.
Poneki meštani Jelava su pomislili „gle, zgodan panj za potpalu"... Ali, srećom, istoričar Zoran Tošić, kustos Muzeja Jadra u Loznici, takođe pasionirani pecaroš, zadesivši se tu, prepoznao je da to ne samo da nije običan panj koji je izvaljala Drina, već da to nije ni običan kljun običnog čamca! Znao je da je to monoksil, ljudskom rodu najstarije poznato plovilo, izdubljeno deblo drveta, koje je još praistorijski čovek koristio da bi se otisnuo niz reke. Umeće njihovog pravljenja Sloveni su naučili od Kelta i zapisano je da su male monoksile koristili 626. godine, kada su, u savezu sa Avarima, opsedali Carigrad.
Ovaj loznički nije mali, ogroman je, više od sedam metara dugačak, i prvi je ikada pronađen u Drini. Drugi su, ranije, isplivavali ili bivali pronalaženi u Savi, Dunavu, Kupi, Moravi, Ljubljanici... Neki su sačuvani, neki - propali... Ima ih većih od ovoga iz Drine, ima i manjih... Ali nijedan koji je izašao preg pogled savremenog čoveka nije tako dobro očuvan kao on...
Pričom Vas danas vodimo da ga vidite, dodirnete, omirišete, oslušnete i tako radio-talasima zaplovite istorijom nizvodno, vekovima unazad.
Vode Vas „kojekuda" - Mirajana Nikić i Elizabeta Arsenović.
Коментари