Maja Solar: Ruso u čvoru književnog i ekonomskog

Nikada veliki filozof ne barata rečima i pojmovima kao apstraktnim entitetima, a muka pisanja i mišljenja najčešće se vidi upravo kada filozof oseti da se njegovi pojmovi odvajaju od stvarnosti, od supstancije koja pojmove ispunjava sadržinom i smislom. Žan-Žak Ruso, jedan od najvećih filozofa, nikada nije prestao da bije bitku za stvarnosnu supstanciju svoga pisanja. Maja Solar pokazuje kako se ta ogromna borba odvijala kod Rusoa upravo na mestu spajanja književnog i filozofskog izraza. Jer, veliki filozof, Ruso je, istovremeno, bio i veliki pisac. U oba ta svojstva, a naročito kao čovek koji je bio aktivan građanin i politički filozof – te je upravo zbog svojih slobodarskih ideja ujednom periodu morao da izbegne iz nedovoljno slobodne Francuske – Ruso je promišljao i političko-ekonomske aspekte onoga čime se bavi. Iako je, s jedne strane, najviše moguće držao do obrazovanja (uprkos tome što je upravo civilizaciju sumnjičio da ljude vodi u varvarstvo), bio je veoma oprezan kada je govorio o načinima na koje se obrazovanje prenosi, bivajući svestan da su izvesni ekonomski odnosi i interesi upleteni u ono što ne bi smelo da zavisi, barem ne presudno, od ekonomskih tokova. Zbog toga je Ruso umeo veoma grubo da se ponese prema filozofima i učenim ljudima, dovodeći ekonomske principe, ponekad, do apsurda.

U veoma upečatljivo vođenom tekstu Maja Solar meandrira između motiva koje nudi sam Ruso, ispisujući svojevrsnu skicu za kritiku ekonomskog uma s pozicije slobodnog čoveka koji će principe mišljenja pokušati da stavi iznad svih uslovljenosti.

Čita Marica Milčanović
Urednik Ivan Milenković