Jezik, književnost, teorija – govori Sergej Macura

U teoriji semiotike Čarlsa Sandersa Persa, pored opšteg i pragmatičkog aspekta, sadrži se i trijadični, pri čemu se u relaciju dovode tri člana: znak (reprezentant), predmet i interpretant. Interpretant kao najinventivniji deo modela podrazumeva shvatanje koje imamo o odnosu znaka i predmeta i nužan je za uspostavljanje procesa semioze, tj. interakcije sve tri semiotičke komponente: semantike, sintakse i pragmatike. Sam interpretant takođe funkcioniše na tri nivoa, kao rema, dicent i argument, od kojih je poslednji zadužen za dovođenje u vezu opštih kategorija postojanja sa praktičnim iskustvom, i to kroz metode indukcije, dedukcije i abdukcije. Za razliku od nametanja pravila pojavama (dedukcije) i posledice pojava (indukcije), treći metod pokušava da u neposrednom kontekstu formuliše hipotezu koja objašnjava pojavu, što se u izlaganju primenjuje na čitanje istrage oca Vilijama u Imenu ruže. Uz Persove teorijske postavke i Ekova logička autotumačenja, analiziraju se primeri koji pokazuju sve ili neki od četiri stadijuma ovog procesa: prekodiranu abdukciju (gomilanje sirovih podataka), potkodiranu abdukciju (izbor jednog od više pravila povezivanja), kreativnu abdukciju (dodavanje enciklopedijskog znanja) i metaabdukciju (proveru modela mogućeg sveta naspram stvarnog).

Snimak je zabeležen na konferenciji Jezik, književnost, teorija koja je od 27. do 28. aprila održana na filozofskom fakultetu u Nišu.

Urednik emisije: Nemanja Mitrović.