Не боје се земљотреса, већ самоће

До "Белог брда" на 1.235 метара надморске висине, јединог рудника који ради, стиже се макадамским путем преко Мрамора и Запланине. Иако је посао тежак овде није тешко наћи рударе. Недавно се на конкурс за десет радних места, јавило девет пута више људи.

Руда се овде експлоатисала и пре средњег века. До средине прошлог концесију над рудником имали су Енглези. Обновљен је пре 67 година и део је рударско металуршко хемијског комбината "Трепча".

Екипи РТС-а је снимање дозвољено, али не и улазак у окно и разговор са запосленима. Податке о неискоришћеним рудним богатствима Копаоника, добили су у Наставно-научној бази Географског факултета у Блажеву.

"Када смо напуштали лежишта због нерентабилности, нисмо их конзервирали. Нисмо размишљали да ће за неку годину рудници поново доћи на ред. Међутим нису у питању само лежишта. Велика су улагања у експлоатацију. У овом крају је била и флотација за обогаћивање те руде. То је све срушено и однето", каже проф. Велимир Јовановић.

Други разлог наглог осипања становништва су чести земљотреси.

"Наравно да се тресе. Прошли пут када је био земљотрес, све дрма, гледаш да ли ће да падне цреп, да ти разбије главу", каже Славољуб Дода Синђелић.

Осамдесетих година прошлог века догодио се најјачи од 5,7 степени Рихтерове скале који је изазвао озбиљна оштећења на објектима. Епицентар је тада био испод брда Рујевац, у засеоку Шошићи, где први снег падне пре новембра, а отопи се крајем априла.

"Ту су давани кредити "пара на руку". Сви су то искористили и куповали неке парцеле, неке јаруге, прљуше у Брусу, Крушевцу, Куршумлији. Направили су куће и то је одвело младе", каже Здравко Синђелић.

Мештани памте времена када је на југоисточној падини Копаоника живело 6.000 становника. Данас их је пет пута мање. Зато се, кажу, не боје земљотреса, већ самоће.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707