Српски оригами на Зоранов начин

Много је оних који се обраћају држави и друштву, а да притом сами не покушају много да учине за своју егзистенцију. Mеђутим, има и оних којима ограничена радна способност услед инвалидитета није препрека да истрају у ономе што желе да постигну. Један од њих је Зоран Васић Сантин, из Костојевића код Бајине Баште.

Због болести, завршио је само седам разреда основне школе. Упркос томе, одлучио је да радом надокнади недовршено образовање. Тако је дошао и на идеју да од папира прави српске оригами сувенире.

У један сувенир иде од 400, 500 до три хиљаде делића, објашњава Зоран Васић Сантин: "Ја и мајка устанемо ујутру око седам, осам сати и радимо до једанаест, дванаест, увече."

Његова мајка потврђује да се радом побеђује све. "Ако не радиш, немаш ништа", каже Милка Васић.

На основу Зоранове идеје, урађена је и преса за папир. У кући су и остале његове рукотворине од дрвета, не само играчке, већ и комплетан намештај.

У Костојевићима се прочуо као добар мајстор. Његови познаници кажу да му "све иде од руке", и да уме да поправља техничке апарате и остало: "Дивим се како он то ради, како живи, како се сналази, како се бори. Једна изузетна личност."

Иако је везан за колица, Зоранов стваралачки дух никада не мирује.

"Морам нешто да радим, било шта", каже. "Не могу да седим залудан, не могу да лежим. Треба радити, бити активан."

Зоран живи од туђе неге и помоћи, али и од рукотворина које најчешће продаје на вашарима. Туристичка организација до сада није показала интересовање за његове сувенире, али захваљујући интернету, успомене из Бајине Баште наручују се и из иностранства.

Неколико сувенира из Зоранове мале куће у Костојевићима код Бајине Баште, завршило је у далекој и великој Аустралији.