Белмужијада у Сврљигу

У време Белмужијаде у Сврљигу практично није могао да се купи сир - једноставно га није било, јер је за само три дана манифестације посвећене традиционалном јелу из овог краја утрошено три тоне сира, за шта је требало 15 хиљада литара млека.

Мајстори белмужа припремали су га као некада сврљишки пастири.

"Растопи се сир да се укипи. После се дода брашно - може мало пројано, мало пшенично исто да се укипи, да пусти млечну маст и цео посао је завршен за пола сата", каже Вилотије Павловић.

"Али би било добро да буде бар једна трећина овчјег и две трећине крављег сира", каже Душан Живановић.

Житељи сврљишког, иначе планинског подручја, одувек су били окренути сточарству, па је млеко најзначајнији производ овог краја. У сврљишким селима чува се око две и по хиљаде крава и 12 хиљада оваца.

Две трећине млека откупљују млекаре, а остало се пласира кроз надалеко чувен сврљишки сир.  Сврљижани су заштитили и белмуж, који је и на листи нематеријалног наслеђа Србије.

"У наредном периоду планирамо да што већи број младих људи активирамо да у својим газдинствима праве белмуж, јер ће на тај начин добити већу цену млека. Литар млека је око 30 динара, а када га дају кроз белмуж, могу да добију и три пута већу цену за тај литар млека", каже  председник општине Сврљиг Милија Милетић.

Белмужијаду је за три дана посетило око 50.000 људи. То много значи и предузетницима чији посао није везан за производњу сира.

"Обавезно смо присутни на белмужијади и то нам је излаз на тржиште и један од најбољих контаката са купцима", каже Драган Петровић, произвођач купиновог вина.

"Дођу људи који нису ни слутили шта све једна оваква средина може да понуди у смислу хране, пића, доброг амбијента и разних производа пре свега природних и здравих", каже Далибор Јевтић, произвођач природних сапуна.

Сврљиг је једна од тек неколико општина у Србији које за пољопривреду издвајају десет одсто укупног буџета. У производњи белмужа овде виде шансу да се очува сточни фонд и упосле читаве породице.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236-588