Најстарији становник Медвеђе

У општини Медвеђа сви знају за породицу Величковић из Реткоцера. Поред тога што је једина са седморо деце, деда Радомир је најстарији становник тог краја.

Сигурнији је кад се ослања на штапове али и у 99. години не одваја се од оваца. Радио је као књиговођа и судија за прекршаје у општини Подујево, а у пензију је отишао из београдске Мостоградње.

Овде му је, каже, најлепше. Радомир Величковић кога сви у планинском селу Рткоцеру зову Мићо најстарији је мештанин села, али и целе општине Медвеђа.

Никада каже није боловао, новине чита без наочара, а са праунуцима решава математичке ребусе. Говори албански, турски и француски језик. Осећа се, каже, као да му је тек педесета.

"Боље памтим оно што је било када сам имао седам година, него што је јуче било", каже Радомир. "Сваки празник у години знам тачно по датуму."

Радомир има четворо деце и тридесет троје унучади и праунучади на које је поносан и са којима дели и радост и тугу. Каже да му не требају "куле и градови" и да су му здравље и деца највеће богатство.

Док није стао на своје ноге, оженио се, постао добар домаћин и отац седморо деце, о Раши су бринули деда и баба. Сада је Раша Величковић деда Радомиру десна рука. Иако је инвалид од рођења он зна само за рад.

Рашина деца уживају у друштву прадеде, који им помаже у решавању домаћих задатака, прича занимљиве приче из рата, легенде из давнина.

Свог најмлађег сина Драгомира, пензионисаног наставника математике, који му Медвеђе доноси новине и књиге, Радомир увек с нестрпљењем ишчекује. Драгомир каже да је рецепт његовог оца за дуг живот смиреност и рад без нервозе.

Старина од скоро стотину лета, прекаљени борац, и под теретом тешког живота остао је чврст као стена. Горштаци су ипак посебна прича, ова о деда Радомиру још није завршена и наша екипа обећала му је да ће заједно прославити његов стоти рођендан.