Дневнице уместо социјалне помоћи

У Ужицу је све више незапослених, као и корисника социјалне помоћи. Само са завршеном основном школом, Јасминка Бериша, корисник социјалне помоћи од прошле године, је међу онима који најтеже долазе до посла, тако да је понуду Центра за социјални рад оберучке прихватила.

"Много ми значи, осећам се као да сам корисна, да могу и ја нешто да приуштим мојој породици, поготову сину који иде у средњу школу", каже Јасминка.

За 150 радних сати месечно, на колико има право по градској одлуци о социјалној заштити, Јасминка ће зарадити 4.500 динара, како она каже, мало, али боље и то него ништа.

Ужичани са сталним примањима троше држећи се, како кажу, оне старе -двапут мери, једном сеци.

"Ако све испланирате како треба онда не треба да се одричете, све зависи како је човек навикао и шта сматра под одрицањем", каже један грађанин.

У Ужицу 141 породица редовно користи новчану социјалну помоћ, а током протекле године подељено је скоро 3.000 једнократних помоћи, у просеку по 3.000 динара.

"Ми запажамо овде у Центру за социјални рад у нашем граду, да се грађани, углавном обраћају због веома високих дугова за утрошену електричну енергију, затим за остала комунална плаћања, потом за лекове и на крају долазе по приоритету потребе исхране, одеће, обуће и слично", каже Снежана ивановић, в.д. директора Центра за социјални рад у Ужицу.

Уз осам милиона динара, колико је у градском буџету издвојено за једнократна новчана давања, најугроженијим Ужичанима ће добро доћи и шест милиона динара колико ће за њих издвојити Канцеларија за социјалну помоћ која ће почети са радом до краја месеца, захваљујући сарадњи Града и манифестације "Србија у ритму Европе".

"Приликом договора са људима коју буду ту радили договорили смо се да преклапања буду минимална, да обезбедимо људима задовољење неких других ствари, а не оних које обезбеђује град Ужице", каже Бранко Гавриловић, члан Градског већа задужен за социјалну политику.

Иако ће са овим бити знатно више у односу на раније године, за социјалну помоћ, њени корисници кажу да им је и јако важно враћање достојанства кроз друштвено користан рад.