Да ли ЕУ прети несташица хране

Домаћинства широм света осећају последице рата у Украјини. Основне намирнице су знатно поскупеле. На крају крајева, црноморски регион је житница земаљске кугле – 29 посто светског извоза пшенице долази из Русије и Украјине, 19 посто кукуруза и чак 78 посто светског извоза сунцокретовог уља.

Рат је пореметио производњу хране и такође изазива инфлацију. Русија је забранила извоз житарица, а питање је да ли ће у Украјини ове године уопште бити жетве. 

Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО) упозорила је да су цене хране у марту 2022. широм света достигле рекорд свих времена. Унутар ЕУ цене хране, алкохола и дувана су у јануару порасле  за 3,5 одсто, а у фебруару за још 4,1 одсто. 

"Важно је схватити да су они који су заиста најтеже погођени у сиромашним земљама. У земљама које заиста зависе од увоза из Украјине, као што су Блиски исток и Северна Африка", каже Аријел Брунер, стручњак за пољопривреду из организације за заштиту природе BirdLife.

"У Европи је, с друге стране, главни проблем висока инфлација. Цене ће расти, али се ту ради само о блиској будућности."

ЕУ тргује са Русијом и Украјином

ЕУ је била кључни партнер за Русију и Украјину када су у питању пољопривредни производи: 3,7 посто извоза ЕУ и 1,4 посто увоза пољопривредних производа ЕУ долази из трговине са Русијом – док је ЕУ извозила соју, какао, уљану репицу и мед, из Русије је долазило семе уљане репице, пшеница, сточна храна и ђубриво.

Из Украјине је долазило 36 посто увоза житарица у Европску унију. ЕУ је 2021. у Украјину извезла пољопривредне производе у вредности од три милијарде евра. 

Упркос томе, Европска комисија претпоставља да ЕУ може да поднесе губитак трговинских партнера. У саопштењу из Брисела се наводи да се "ЕУ углавном сама снабдева храном са високим пољопривредним вишковима. Европско унутрашње тржиште може да апсорбује шокове."

Комисија је почетком априла објавила пакет мера који је такође намењен подршци пољопривредницима у ЕУ у повећању производње пшенице, кукуруза и уљане репице. 

"ЕУ има извозни вишак пољопривредних производа", каже за Дојче веле Сомер Акерман, млади фармер и климатски активиста из Финске. "Ипак, Путинов агресорски рат води ка инфлацији, како код цене енергената тако и горива. То такође утиче на производњу и извоз пољопривредних производа."

Знак упозорења за фармере?

Много тога што је потребно за пољопривреду постаје скупље. Цене ђубрива вртоглаво расту. Пољопривредници широм Европе су опрезни. Неки већ демонстрирају у Француској и Грчкој, тражећи подршку ЕУ за куповину ђубрива. Комисија је обећала да ће издвојити веће субвенције како би се ублажиле повећане цене ђубрива и горива. 

За Аријела Брунера је јасно да је рат такође разоткрио фундаменталне проблеме у тренутном систему пољопривреде.

"Велико ослањање на фосилна горива очигледно представља проблем. Тек сада неки фармери схватају да би требало да се одустане од вештачких азотних ђубрива и више практикује органска пољопривреда. Проблем је и то што се многи фармери све више фокусирају на један производ уместо да узгајају много различитих производа. Наш систем је стеран у ћошак и пољопривредници су најрањивији у систему. Они пате од геополитичких потреса као што су ратови или, наравно климатске промене, које су највећа стварна претња производњи хране." 

Припремљени за кризе 

Како сигурност хране у самој ЕУ није угрожена, Унија се сада бави решавањем несташице хране изван својих граница. Јанез Ленарчић, повереник ЕУ за хуманитарну помоћ и заштиту од криза, страхује да ће високе цене хране погодити оне који ионако имају мало.

"Руска инвазија на Украјину повећава притисак на прехрамбене системе и доводи милионе људи широм света у опасност од гладовања. Хитно је потребна акција".

ЕУ сада жели да заједно с УН и достави хуманитарну помоћ погођеним регионима. Европски парламент је недавно такође позвао на повећање производње унутар ЕУ – а тиме и на подршку земљама које морају да компензују уска грла у снабдевању узрокована ратом.