Последице рата у Украјини – сиромашни ће још више гладовати

До рата се чак 95 одсто житарица из Украјине извозило у Азију и Африку, а многе земље су већину својих потреба подмиривале куповином од Русије. Прекиди у ланцу снабдевања и поскупљење хране прете да изазову велику нестабилност широм света.

Међу највећим увозницима пшенице из Русије и Украјине су: Сомалија, Бенин, Судан, Либан, Тунис, Јемен, Турска, Бангладеш, Индонезија, Пакистан, Египат. 

"Увоз пшенице је око 13 милиона тона на годишњем нивоу: од чега 70 одсто чини увоз из Русије и Украјине. Влада Египта је најавила доношење више мера, које имају за циљ повећање производње пшенице и кукуруза у Египту. Паралелно са тим Египат проучава тржишта са очекиваним вишковима кукуруза и пшенице како би одлучио о њиховом увозу у скоријој будућности", каже Мохамед Елсагхер, шеф економског одељења у Амбасади Египта у Србији.

Како живи афричко становништво 

Према прошлогодишњим подацима, чак 21 одсто афричког становништва живи испод границе сиромаштва. Гладних је све више. 

Данијела Стрижак, помоћница директора у Сектору за стратешке анализе и услуге интернационализације ПКС, каже да те земље имају низак друштвени доходак по глави становника, али и све мање залиха.

"Процењује се да ће као последица ових дешавања и прекида у ланцу снабдевања, као и повећања цена основне робе, неких 20 одсто земаља на територији читавог афричког континента бити доведено до руба егзистенције, а имајући у виду да сада тренутно у залихама имају жита до почетка лета", објашњава Стрижак. 

Род у Украјини могао би да буде упола мањи 

Тренутном геополитичком кризом најпогођенији су најсиромашнији. Многе земље су забраниле или ограничиле извоз хране.

У Украјини процењују да би овогодишњи род могао да буде упола мањи. Пре рата, кроз луке у Одеси и Миколајеву извозила је пет милиона тона житарица месечно, а сада због блокада само пола милиона тона. 

Набил Ганги, заменик регионалног директора ФАО за Европу и централну Азију, каже да Узбекистану прети повратак више од милион радника из Русије.

"Пад вредности рубље утиче на трошкове живота у државама у које се они враћају. Висина прихода је веома битна за многа домаћинства у централној Азији. Храна је основно право сваког човека, тако да је њен недостатак увек проблем. У пољопривреди се тачно зна када се сади, прерађује", наглашава Ганги.

Утицај на земље богате нафтом 

Криза у Украјини је на земље које су богате нафтом, попут Анголе, Габона, Екваторијалне Гвинеје, имала двоструки утицај. 

Раст цена енергената им иде наруку, али их истовремено погађају поскупљење хране и поремећаји у ланцима снабдевања. 

Милош Перишић, амбасадор Србије у Анголи, каже да је анголски буџет за ову годину прогнозиран са ценом нафте од 59 долара по барелу.

"Већ се у јануару доста више новца слило у буџет него што је то било планирано, што ће омогућити анголској држави да направи одређене резерве, да превремено отплати одређене кредите. Већ су формирали радну групу која има за циљ да пронађе алтернативне изворе снабдевања", објашњава Перишић.

Ситуацију у свету додатно компликује и раст броја избеглих. Уједињене нације очекују да ће им трошкови за храну месечно порасти на 71 милион долара. Уз то, већ су морали да смање помоћ у храни Јемену, где је угрожено више од 16 милиона људи.