Косово, како повратити одузету имовину

У косовским судовима има око 18.000 нерешених имовинских предмета, покренутих након рата 1999. године. У највећем броју случајева реч је о Србима којима је имовина угрожена, било узурпацијом, фалсификованом продајом или тако што им није враћено земљиште одузето још 1953. године.

Такав је пример породице Јовановић недалеко од Приштине, која чека да јој се врати 21 хектар земљишта.

Та породица је поступак за враћање више од 20 хектара земљишта покренула 90-их година. Нису успели са тадашњим властима да се договоре, па су пре пет година поступак покренули и пред косовским судовима, на највишој инстанци.

"Ево већ годину не наставља се никакво суђење. Посебна комора Врховног суда сматра да је наша интервенција за убрзавање поступка директно мешање у рад судских органа, тако да једноставно немамо ни коме да се обратимо, ни коме да се жалимо", прича Дејан Јовановић.

Земљиште које Јовановићи потражују продала је Косовска агенција за приватизацију при продаји 520 хектара земљишта задруге у Добреву.

На продатој земљи почела је градња луксузног насеља названог "Маригона". Ово насеље је од краја 2009. године катастарски на подручју општине Грачаница. У општинској управи кажу да немају механизме да помогну Јовановићима и другим породицама које у 150 случајева пред судом траже повраћај земљишта.

Председник општине Грачаница Бојан Стојановић каже да је општина извршни орган и да општина може да проба на политички начин да представи проблем и централном ниову власти и међународној заједници, јер је то, како каже, једно од елементарних људских права, значи право на имовину.

Дозвола за градњу насеља "Маригона" издата је 2010. године у општини Приштина и то након што је формирана нова општина Грачаница. По ставу из Међународне цивилне канцеларије, након формирања општине Грачаница требало је прекинути градњу насеља док се питање грађевинских дозвола не реши. Градња насеља, међутим, није обустављена.

Адвокат и бивши члан Судског савета Косова Живојин Јокановић каже да верује Јовановићи неће моћи да остваре своје право у пуном смислу те речи, никако и никад.

"Заиста не верујем да ће некоме пасти на памет да руши једно насеље које представља огромну вредност. Шта је остало. Остало је да институција, држава Косово, због незаконитог рада својих органа, плати накнаду", објашњава Јокановић.

Јокановић каже да је непознато из ког би фонда Јовановићима била плаћена накнада. "Ја не знам шта се може подвести под термин дискриминација, ако ово није дискриминација. И то у најтежем облику", истиче Јокановић.

Он предалаже да српске општине на Косову формирају заједничко радно тело које ће се бавити искључиво случајевима, како Јовановића тако и других породица којима је земља одузета по различитом основу.