Када и на који начин ће Србија са производње енергије из угља прећи на обновљиве изворе енергије

Најава да ће се одустати од изградња нове термолектране Колубара Б у Каленићу, за раднике термолектрана Колубара, Костолац и Никола Тесла је неприхватљива.

Због тога су организовали протесни скуп на локацији на којој је нова термолектрана требало да буде изграђена. Уз захтев за смену ресорне министраке и питање рока датог Србији да уместо угља за производњу струје користи обновљиве изворе енергије.

Одговор надлежног министарства рударства и енергетике је да затварања теромолектрана преко ноћи неће бити, али да мора да се уради стратегија до 2050. о томе како ће се Србија снабдевати енергијом из обновљивих извора.

Овим је још једном отворено питање - какав је стратегија Србије када је реч о зеленој енергији, али и о положају десетине хиљада запослених у рудницима и термолектранама? Чињеница је да је повећање удела обновљивих извора енергије део евроинтеграција и да Брисел и подржава, али и тражи од Србије да се удаљи од угља и декарбонизује економију.

Помоћник министра рударства и енергетике Зоран Илић наводи да ће се направити правилан  прелезак на зелену производњу.

"Ми то морамо да урадимо, то је наша политика, то су циљеви наше енергетске политике. Оно што се мора урадити то је декарбонизација које смо сви свесни, знамо шта то глобално значи, какве су климатске промене настале, колико штетни гасови утичу на здравље људи, колику цену плаћамо приликом лечења и колику цену плаћамо тиме што су неки раније отишли са овог света. Поред декарбонизације и енергетске транзиције наш главни циљ је да то радимо на такав начин да Србија заиста буде енергетски безбедна и да ниједног тренутка не зависи од било кога", наводи помоћник министра рударства и енергетике Зоран Илић.

Професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић наводи да је крајње време да се мисли о зеленој енергији.

"Ја мислим да је 2030. дефинтивно реперна тачка до које се морају преломити сви ови процеси. Ако се не крене у ту енергетску транзицију, ја бих рекао сутра, ако се не крене у декарбонизацију и ако закаснимо са тим онда постаје прекасно да се достигне онај циљ крајем 2100. а то је оних 1,5 степен просечна годишња температура да не сме да иде више, било би наравно пожељно да она не иде ни толико. Ако се ово у наредних пар година не уради у свету, овај циљ није достижан", објашњава Рајаковић.

Зоран Сретић, сарадник Центра за европске студије наводи да је циљ да Европска унија до 2050. постане карбо неутрална.

"Међутим, тај просес је дуготрајан, постепен и морам да напоменем да постоји велики проблем у миксу енергија. Супер је имати обновљиве изворе енергије из сунца и ветра нпр. Међутим ви не можете имати током целе године довољну производњу, односно имате нестабилну производњу. Дакле ви морате да имате и неке друге импуте", објашњава Сретић.