Обуздавање цена хране

Храна поскупљује из дана у дан. Више цене су неминовност, али ће држава учинити све што је у њеној моћи да оне буду што ниже, поручују надлежни. Како би спречила могуће несташице, Влада Србије је привремено ограничила извоз соје, сунцокрета и шећерне репе, а сагласна је и да Робне резерве размене 9,1 милиона тона минералног ђубрива за пшеницу и кукуруз.

Одлазак у продвницу или на пијацу за многе је тест издржљивости. Пошто се грађани већ много чега одричу, не чуди што се плаше најаве нових поскупљења.

Оливера Ћирковић из Универекспорта каже да су нови проивзођачки ценовници стигли, а да су и неки у најави. Према њеним речима, очекује нас поскупљење уља за три одсто, кафе десет одсто, брашна, такође, десет одсто, као и шећера за три до шест одсто.

"Поскупљења су свакодневна и то не у малом проценту. Пад промета је осетан, људи немају, врло су незадовољни, све је горе и горе", каже трговац из Пирота.

Да би се обезбедила стабилност снабедвања и цена основних животних намирница интервенисаће Робне резерве. У току је откуп кукуруза, а планирано је да се минерално ђубриво мења за пшеницу и кукуруз, као и да се кукуруз мења за месо.

Уз то, забрањен је извоз соје, шећерне репе и сунцокрета, иако су се тој одлуци пољопривредници противили.

Министар спољне и унутрашње трговине Расим Љајић рекао је да је прављена анализа и да је цена довољно висока за шећерну репу, соју и сунцокрет где је принос мањи за 20 до 40 одсто.

"Зато је цена значајно скочила, према томе они неће ништа штетовати, а ми морамо да обезбедимо, као што су и друге земље чиниле, стабилност тржишта за ове основне намирнице", навео је министар.

Храна поскупљује свуда у свету, па се повећање цена ни у Србији не може спречити, али се мора ублажити, јер је куповна моћ грађана минимална, кажу стручњаци.

Милан Простран из Привредне коморе Србије рекао је да је најефектнија мера интервенција из робних резерви уљем и шећером, пшеницом кад је у питању хлеб и како је најављено кукурузом. Простран је навео да треба брзо реаговати и на неки начин, бар до краја године предупредити озбиљнији раст.

"Те мере не могу да буду дужег даха и утицаја на наше тржиште, поготово што ни у робним резервама нема толико тих производа који би могли амортизовати те ударе на српском тржишту", рекао је економиста Саша Ђоговић.