Унапредити сарадњу са Алжиром

Министар економије Небојша Ћирић каже да економска сарадња Србије и Алжира, на основу досадашњег искуства и показаног интереса предузећа, може да буде значајно унапређена у областима инвестиционих радова, индустријске сарадње, здравства и фармације, пољопривреде и водопривреде, као и трансфера технологија и знања.

Отварајући 19. заседање Алжирско-српске мешовите комисије, министар је рекао да је уверен да постоје јасна политичка воља и други предуслови да сви видови билатералне сарадње две земље, а пре свега у области економије, буду интензивирани у наредном периоду.

Ћирић, који је и копредседник Мешовите комисије, навео је да се економска сарадња углавном развија кроз робну размену и учешће српских предузећа у развојним пројектима у Алжиру, док је највећи помак направљен у области војне индустрије.

Министар је истакао да постоји велики потенцијал у заједничкој сарадњи предузећа две земље на пројектима у Алжиру, али и за инвестиционе активности алжирских компанија у Србији, као и учешће у процесу приватизације.

Ћирић је истакао како је сугестија Алжира да српске и алжирске компаније заједнички учествују на тендерима у тој земљи дала прве резултате и указао на пример сарадње на реконструкцији хладњача за складиштење прехрамбених производа.

Очекивања од форума

Министар је изразио очекивање да ће дводневно заседање Мешовите комисије у Алжиру бити искоришћено за олакшавање међусобне трговине две земље, као и да ће Пословни форум алжирских и српских привредника, који ће бити одржан дати нови импулс економској сарадњи.

Ћирић је подсетио да ће заседању комисије бити потписана два значајна споразума - о узајамном подстицању и заштити улагања и о сарадњи у области ветерине.

Алжирски министар за водне ресурсе, и копредседник Мешовите комисије Абделмалек Селал нагласио је да су испуњени сви услови за нову динамику односа иyмеђу две државе и достизање потенцијала економске сарадње.

Министар Селал је напоменуо да две земље гаје дугогодишње везе пријатељства и солидарности и дугу традицију добре политичке сарадње која је накратко стагнирала током 1990-тих због унутрашњих проблема у обема земљама.

Према Селала, од претходног састанка комисије 2009. забележени су први резултати у области економске сарадње две земље, али постоје додатне могућности за њено продубљивање и интензивирање у областима водопривреде, пољопривреде, здравства, фармације, образовања.

Успешни пројекти

Током заседања комисија представници српске компаније Хидротехника изнели су позитивно искуство на изградњи брана у Алжиру, и истакли да су са истоименом алжирском компанијом основали заједничко предузеће које ових дана очекује нове послове.

Такође је Институт Михајло Пупин извео успешан пројекат за алжирску војску за коју је радио системе за узбуњивање, а за сличан пројекат конкурисао је и на бранама у Алжиру.

Заседање Мешовите комисије обележило је и присуство низа новинарскх екипа из Ажира, које су се интересовале за будуће области сарадње две земље и досадашња искуства компанија.

Министар Ћирић састао се и са алжирским министром за индустрију, мала и средња предузећа и промоцију инвестиција Мохамедом Бенмерадијем.

Српску делегацију, поред министра Ћирића и представника скоро свих министарстава, Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), Привредне коморе Србије, Националне агенције за осигурање и финансирање извоза и банкарског сектора, представља и велика група привредника из различитих индустрија, који раде у Алжиру или имају интерес да наступе на том тржишту.

Пословни људи из Србије имају прилику да учествују у разговорима са бројним алжирским министрима и директорима великих јавних предузећа.

У привредној делегацији заступљен је низ привредних сектора од значаја за успостављање дугорочне сарадње две земље - финансијски, банкарски, грађевинарство, водопривреда, електроенергетика, прехрамбена индустрија и метална индустрија, пољомеханизација и резервни делови, саобраћај, заштита човекове околине, шумарство, информационе технологије, пољопривреда, нафта и гас.

У привредној делегацији Србије су, између осталих и менаджери из "Јубмес банке", "Југоимпорта СДПР", "Хидротехнике - Хидроенергетике", Института за водопривреду "Јарослав Чедрни", "Нафтне индустрије Србије", "Путева Ужице", "Енергопројекта", "Галенике" и компаније "ИТН" из Земуна.