Сеча дрвећа у Кошутњаку – станари страхују да не "никну" зграде, надлежни тврде да је у плану пошумљавање

Сече се дрвеће у Кошутњаку у Годоминској улици. Станари страхују да на месту шуме не никне стамбени комплекс. Надлежни тврде да је то редовна сеча због незадовољавајућег здравственог стања, изгледа и виталности постојеће вегетације и да је планирано пошумљавање у току следеће зиме.

Екипа РТС-а је у Кошутњаку затекла знак упозорења да је у току сеча, један трактор и екипу "Србијашума". Станари тог дела града забринули су се да ће ту нићи зграда.

"Иза нас се налази 24. ‘И’ одељење. Основом је планирана чиста сеча због незадовољавајућег здравственог стања, изгледа и виталности постојеће вегетације, те је планирано да се након уклањања ове шуме изврши припрема терена и пошумљавање адекватним садницама у току следеће зиме", каже Адиба Џудовић из "Србијашума".

У књизи Основе и газдовања шумама пише да је тај хектар процењен као ретка и лоша шума на неквалитетном земљишту.

Различити погледи лаика и стручњака

Како кажу у "Србијашумама", у току године организују више таквих сеча, како би се поспешило здравље вегетације.

По речима њихових стручњака, шуме трпе велике штете, што природне, што проузроковане поступцима људи, а Кошутњак је највише страдао пре две године због јаке зиме.

"Најлошије здравствено стање од свих шума у Београду је управо овде на Кошутњаку, иако ми и данас уживамо у хладовини ових стабала, она нажалост немају перспективу, али ово је градска шума, шума посебне намене и врло опрезно се приступа начину обнављања ове шуме", истиче Џудовићева.

Наводи да грађани очекују да шумарски стручњаци уклањају само сува, болесна, оштећена стабла.

Врло често, објашњава, у очима лаика нека стабла делују идеално лепо и зелено, али гледано очима стручњака, она немају перспективу и морају се уклонити иако нису сува.

Где је у Београду најмање зеленила

Према прописима Светске здравствене организације, минимална зелена површина за урбане просторе је девет квадратних метара по становнику, идеална педесет.

У Београду најмање зеленила има на Врачару, само метар и по квадратни по становнику.

"Ако то поредимо са бројем становника и узмемо у обзир све те површине, ми ћемо доћи до импозантних 90 метара квадратних по становнику. Делује да је Београд у самом старту у повољној скали. Међутим, када урадимо типологију тих површина, добар део морамо да одбацимо, јер оне нису јавне зелене површине. Ако избацимо све те површине и сведемо само на јавно доступне, Београд спада на 20–25 метара квадратних по становнику, значи негде смо у доњој граници", каже Борис Радић са Шумарског факултета.