Премијер Вучић највише на насловницама

Премијер Србије је на насловним странама штампе у периоду од априла до јуна био 522 пута, двоструко више од Николића, који је на насловницама био 239 пута, преноси Танјуг.

Квартални Медијаметар излази четири пута годишње, а у питању је пројекат Института за јавну политику, Медијског архива Ебарт и стручњака који прате ту област.

Највише текстова о Вучићу било је у листовима Данас (121) и Политика (112), а најмање у листу Информер (44) и Ало! (53).

Медијска аналитичарка Даница Лабан истакла је да је о Николићу написано 36 негативних текстова, а о Вучићу 12.

Највише позитивних текстова о Вучићу било је у Информеру, а највише негативних у Данасу, док је о Николићу највише позитивних текстова написала Политика, а негативних Ало! и Блиц, показало је истраживање.

Истраживање је обављено на узорку од 1.673 текста са насловница дневних новина.

Од министара у Влади Србије и у овом кварталу највише негативних текстова је написано о министру одбране Братиславу Гашићу, додала је Лабан.

Наводи да су актери опозиције 455 пута помињани и то лидер радикала Војислав Шешељ највише, а за њим и лидер ДС-a Бојан Пајтић, лидер СДС-a Борис Тадић и потпредседник демократа Борислав Стефановић.

Лабан је додала и да су у том периоду написана 203 текста о индивидуалним актерима СПЦ, што показује неуобичајено велико присуство те институције на насловним странама.

Истраживање је показало да су штампани медији на насловним странама у том периоду објавили 53 текста о ЕУ наспрам 65 о питањима цркве и вере, при чему је 28,3 одсто текстова о ЕУ имало негативну конотацију.

Штампа "негује" имиџ премијера као ауторитарног политичара, који не поштује демократски принцип поделе власти и који је склон политичким и медијским манипулацијама, показало се овим истраживањем.

Негативно је, како је рекао аналитичар Дејан Вук Станковић, писано према опозицији, која је у текстовима имала имиџ недостатка моралног кредибилитета, изостанка политичке снаге, дефицита нових лидера, непостојања иновативних политичких идеја.

Станковић је рекао да се може констатовати да у Србији постоји, бар на елементарном нивоу, слобода изражавања и мишљења.

"Питање утицаја тих ставова је отворено, али у Србији не постоји једноумље и једногласје", рекао је Станковић и навео да та слобода води ка великој поларизацији.

Када су у питању недељници, Станковић истиче да су они доминантно критички настројени према актуелној власти, која се оспорава у свим сегментима, а та критичка конотација је строго персонализована, будући да је упућена пре свега премијеру Вучићу.

"И имиџ опозиције је негативан, али је он мање потенциран", каже Станковић, који је приметио да су Време и НИН проевропски орјентисани, али радикално критични према власти. Печат има несумњиву дистанцу према ЕУ, али даје подршку неким потезима актуелне власти истакао је Станковић.

Када је у питању случај заштитника грађана Саше Јанковића, Станковић истиче снажну поларизацију. Истраживање је показало да ниједан лист није био неутралан по том питању и да је већина имала вредносни контекст – од 100 одсто негативних у Информеру до 100 одсто позитивних у Блицу.

Велимир Ћургус Казимир, из Медијског архива Ебарт, навео је да домаће новине имају врло чврсту задату уређивачку политику и да не очекује промене осим уколико буду расписани избори.

"Однос према темама, избор теме и избор актера је нешто што је задато овим новинама. Не очекујемо промене, осим ако се распишу избори, када се медији понашају другачије", истиче Велимир Ћургус Казимир и додаје да се истраживање посебно бавило изворима, па је примећено велико присуство неименованих извора информација.

"Теме о СПЦ су веома присутне, а реформе, однос према ЕУ, модерницазија су много мање заступљене. Има новина у којима то не постоји као тема", навео је Ћургус.

Милорад Додик, председник РС, од регионалних политичара у штампаним медијима у Србији најзаступљенији је, са 68 текстова.

Додик је представљен у најбољем светлу, док највећи проценат негативних текстова бележимо код албанског премијера Едија Раме 30 текстова.

Од иностраних актера најзаступљенији је председник Русије Владимир Путин (66), који је појединачно готово исто заступљен на насловницама као три највиша званичника ЕУ у збиру – Јоханес Хан (28), Федерика Могерини (24) и Жан Клод Јункер (16).

Други број Кварталног Медијаметра обухвата период април-јун 2015. и текстове са насловних страна дневних новина Политика, Вечерње новости, Блиц, Данас, Курир, Ало! и Информер, а у дискурзивној анализи обухваћени су и недељници Време, НИН, Нови Магазин, Недељник и Печат.