Када се родиш у "Олуји"

Пера Олуић је са две малолетне ћерке ходала 30 сати – кренула је у суботу, стигла у уторак. Била је у деветом месецу трудноће. Родила је сина у комбију у избегличкој колони.

"Ја сам се породила у недељу у 10.15, имала сам трудове седам сати, на сваких неколико минута. Породила ме бака од 76 година", каже Пера Олуић, чији је дотадашњи живот стао у четири дана.

Са тек рођеном бебом још два дана путовала је до болнице у Бањалуци – без хране и млека.

"Беба је била неокупана, ја неокупана, а напољу је било око 40 степени. Нико није веровао да ће беба да преживи", говори ова храбра мајка.

Марко Олуић сутра слави 20. рођендан. Завршио је средњу школу и уписао факултет. Са мајком живи у оронулој згради у Панчеву.

Пера ради три посла како би издржавала сина. Хук "Олује" Олуићи и даље чују.

"Марко је рођен 6. августа, то ми је најрадоснији дан у животу, иако не могу да га прославим без суза...", говори Маркова мајка.

Марко је данас у Хрватској. Већ пету годину одлази у родно село своје мајке где се одржава сабор за Светог Илију. Ове године тамо се окупило око 4.000 прогнаних Срба који сада живе на различитим крајевима света.

Пера Олуић сваког 5. августа одлази у цркву. Тамо пали четири свеће и моли се за здравље своје деце. И за то да се "Олуја" више никада не чује. Упркос свему, сваког лета одлази у Хрватску.

"Радо идем у Хрватску и живим за тај дан да одем тамо. Нисам заборавила, али не мрзим их...", каже Пера.

Утеху проналази у књигама. Мало слободног времена које има углавном посвећује Андрићу. Једном је прочитала и заувек запамтила његов цитат: "Не руши све мостове, можда ћеш се вратити".