Лавеж и непријатни мириси угрожавају комшијске односе

У једном импровизованом азилу за псе у Београду налази се велики број паса, а то нервира грађане који живе у близини. Прописи кажу да прекршаја нема.

Комшија Момчило Јакшић каже да му смрад смета и ноћу и дању и то 365 дана у години. Каже да не може да отвори прозор – ни у пет ујутро, ни у осам увече, ни у пет после подне.

На исто се жали и комшија преко ограде. Више пута је покушао да разговара са власником азила. Тврди, безуспешно.

"Најлепши део овде је моје двориште, а ја не могу да изађем овамо. Морам да идем ка улици јер не можете да замислите колико смрди", каже Слободан Милићевић.

Иако се импровизовани азил налази на градској територији, према важећем закону није направљен ниједан прекршај. Ипак, да се ради о добробити животиња које су вакцинисане и безопасне морали смо власнику да поверујемо на реч.

Власник импровизованог азила на Бањици није дозволио да снимимо псе и услове у којима живе из, како је рекао, безбедносних разлога.

"Ја не желим да их снимам, ја их иначе и не сликам и не остављам осим ако их не удомљавам, не стављам их на друштвене мреже", каже власник азила Милан Кампонески.

Градска одлука о држању кућних љубимаца дозвољава власнику да у свом дворишту гаји псе. И да их има колико хоће. Из Градског секретаријата за привреду свесни су проблема који могу да настану из такве одлуке, али док се правила не промене – комшије могу само да се буне.

"Нажалост, сва је претпоставка да тренутно морају да прихвате чињенично стање. Међутим, и поменути Закон о добробити животиња улази у фазу измена и допуна", каже Станислав Стефановић из Секретаријата за привреду и пољопривреду Града Београда.

Када ће закон бити промењен, и да ли ће бити ограничен број кућних љубимаца које смемо да држимо, још се не зна. Ни лавеж нити непријатни мириси нису довољан аргумент да се сачувају добросуседски односи.

За сада, они зависе углавном од добре воље и власника и његових комшија. У овом конкретном случају, такве воље за сада нема.