Времеплов (15. новембар 2014)

1630. - Умро Јохан Кеплер, немачки астроном, математичар и физичар. Подржавао је Коперников хелиоцентрични систем. Кеплер је открио три закона кретања планета. Први закон, који је открио 1605. говори да се планете окрећу око сунца по елиптичној путањи у једној жижној тачки. Други закон радијус вектори описују једнаке површине у истим временским интервалима. Трећи закон каже - Квадрати периода обиласка планета око сунца (T) су сразмерни кубовима великих полуоса (a) њихових путања.

1976. - Умро Миливоје Живановић, позоришни, филмски и ТВ глумац. Миливоје Живановић је један од највећих глумаца нашег позоришта. Каријеру је почео у путујућој позоришној дружини, да би 1923. године, по препоруци Бранислава Нушића, постао члан Народног позоришта у Новом Саду. Играо је у Скопљу, а 1923. прелази у Београд, у Народно позориште. Наступио је у првој представи Југословенског драмског позоришта "Краљ Бетајнове" 1947. године и на сцени овог театра остварио улоге које су му донеле највећа признања. За више од педесет година уметничког рада Живановић је тумачио карактерне, романтичне, трагичне и комичне ликове класичног и модерног домаћег и страног репертоара: Перу Сегединца Лазе Костића, Агатона у "Ожалошћеној породици", Шекспировог Отела, улоге у комадима Ибзена, Стриндберга, Толстоја... После представе "Заточеници из Алтоне", Сартр му је рекао: "Ви сте моју филозофију разумели дубље од мене самог". Своју животну улогу, Јегора Буличова М. Горког, Живановић је први пут одиграо 1951. године. Ту је остварио свој уметнички сан о максималној природности и непосредности глумачког израза. Приликом гостовања у Москви, 1966. године, за свога Јегора је добио "Медаљу Станиславског", коју му је доделио Московски художествени театар, на чијим је даскама често гостовао. Живановић је био "пионир" нашег филма. Почев од "Софке" до "Лелејске горе", играо је у преко 20 филмова и више ТВ драма. Од 1999. године у Пожаревцу се, у знак сећања на великог мајстора сцене, одржавају Глумачке свечаности "Миливоје Живановић".

1787. - Умро Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор и диригент
(Еразбах, 02. 07. 1714 - Беч, 15. 11. 1787)

1862. - Рођен Герхарт Хауптман, немачки књижевник, нобеловац
(Оберсалцбрун, 15. 11. 1862 - Агнетендорф, 06. 06. 1946)

1891. - Рођен Аверал Хариман, амерички политичар и дипломата
(Њујорк, 15. 11. 1891 - Њујорк, 26. 07. 1986)

1891. - Рођен Ервин Ромел, намачки фелд- маршал, познат као "Пустињска лисица"
(Швабиа, 15. 11. 1891 - Херлинген, 14. 10. 1944)

1896. - Пуштена у рад хидроцентрала на Нијагари уз примену Теслиног полифазног система

1914. - Рођен Петар Драпшин, генерал, народни херој
(Турија, 15. 11. 1914 - Београд, 02. 11. 1945)

1916. - Умро Хенрик Сјенкијевич, пољски књижевник, нобеловац
(Вола Оркзејска, 05. 05. 1846 - Вевеј, 15. 11. 1916)

1920. - У Женеви почело прво редовно заседање Лиге народа

1941. - Рођен Илија Јорга, лекар, каратиста, репрезентативац, европски и светски шампион
(Београд, 15. 11. 1941)

1942. - Штампан први број листа "Слободна Војводина" - 01. 01. 1952. преименован у "Дневник"

1944. - Штампан први број листа "Борба" у ослобођеном Београду

1976. - Умро Жан Габен, француски филмски и позоришни глумац
(Париз,17. 05. 1904 - Неји, 15. 11. 1976)

1983. - Рођен Фернандо Вердаско, шпански тенисер
(Мадрид, 15. 11. 1983)

2007. - Умро Милун Видић, академски вајар, професор Факултета примењених уметности у Београду
(Роге, Пожега, 12. 12. 1940 - Београд, 15. 11. 2007)

2008. - Умро Петар Дамјанов, новинар и публициста, уредник листова "Фронт", "Народна армија" и "Војска"
(Зрењанин, 1943 - 15. 11. 2008)

2008. - Умрла Јадранка Николић, модни креатор
(1948 - 15. 11. 2008)

2009. - Умро Павле (Гојко Стојчевић), епископ пећки и митрополит београдско- карловачки, 44. патријарх Српске православне цркве
(Кућанци, 11. 09. 1914 - Београд, 15. 11. 2009)