Италија је шампион Европе!

Италије је шампион била 1968. године (савладали Југославију у једном веома необичном финалу), од тада играла два финала (2000. и 2012. године), али сада је стигла до друге титуле у својој, свакако импресивној фудбалској историји.

Енглеска је рано, у другом минуту, стигла до вођства, а стрелацје био Лук Шо. Након поготка фудбалера Манчестер Јунајтеда утакмица је ушла у онај природан ток који намеће резултат. Међутим, Италија, иако свакако екипа која је стремила томе да контролише утакмицу како би се у њу, резултатски, што пре вратила, није била претерано успешна у томе. Свакако не колико је била током остатка турнира, свакако највећим делом.

Међутим, након одређених промена на полувремену, Италија је успела да стигне до изједначења. То је урадила после прекида, како се неретко "преламају" и много мање значајне и стресне, а опет неизвесне утакмице попут ове.

Леонардо Бонучи је постигао погодак и тиме постао најстарији стрелац у историји финала Европских првенстава.

До краја није било голова (чак не ни превише значајнијих прилика), те је стога меч отишао у продужетке, како ваљда и приличи једном финалу на Вемблију (сва досадашња су ишла у продужетке).

Како ни тамо није било голова, приступило се пеналима, који су показали сву силину притиска какву доноси једна оваква утакмица, каква се, сасвим дословце, игра најчешће једном у каријерама, ако и тада.

Белоти и Жоржињо су промашили за Италију (овај други када је имао прилику да реши меч), али су за Енглеску погодили само Кејн и Мегвајер. Рашфорд и Санчо су промашили, а они су, практично једино и ушли да би шутирали пенал.

Донарума је одбранио, напослетку, и пенал који је извео Сако, којим је ово финале и окончано.

Ово је шеста титула за Италију (четири пута су били прваци света). Међу европским земљама, само Немачка (седам) има више.

Енглеска, са друге стране, која је сасвим јасно демонстрирала да има предивну будућност, овога пута није стигла до трофеја због познатих мањкавости – овај тим је успео да слави у мање од четвртини (22 одсто) мечева у којима се стизало до једанаестераца. Ниједна европска селекција, која је играла барем три таква меча, нема лошији скор.