Летње оперске позорнице – Ђакомo Мајербер: Пророк

Ово изузетно популарно остварење француске велике опере базира се на истинитој причи – током Хугенотских ратова у XVI веку, харизматични крчмар којим је манипулисала религиозна фракција унутар протестантизма звана Анабаптисти, прогласио је себе за Немачког цара и ставио се на чело мале краљевине базиране у Минстеру у којој су се окупили сиромашни, али фанатични људи, пре него што је био убијен.

Премијера опере „Пророк” уприличена је непуних годину дана после јунске револуције 1848. године, тако да за успех који је доживела треба захвалити како Мајерберовом умећу, тако и повољном политичком тренутку. Мајербер је на овом делу сарађивао са Еженом Скрибом, који се ослањао на Волтеров „Есеј о обичајима и духу нација” у којем је француски мислилац дао опис побуне Анабаптиста у Немачкој у 16. веку, као и улогу коју је у њој имао извесни Јан из Лајдена. На изузетно успешној премијери, певалe су бројне звезде тог доба укључујући и Полин Виjардо. Сама публика је била одушевљена не само упечатљивим музичко-драмским ситуацијама већ и балетом клизача, као и сензационалним ефектом сунца које се рађа у трећем чину, што је био први пример употребе електричне струје на сцени Париске опере.

У овој опери посебно плени лик Јанове мајке Фидес која је креирана управо за Полин Виjардо, а која је једна од најупечатљивијих женских рола опере XIX века. У својој комплексности и снази, Фидес је претходница Ла Чеке из Понкијелијеве „Ђоконде”, односно Ацучене из Вердијевог „Трубадура” који је публици представљен само три године после премијере „Пророка”, тако да је ова веза директна и неупитна.

Мајерберов „Пророк” је квинтесенцијални пример француске велике опере, комбинације спектакла, историјске фреске и религиозног жара, писане су за водећу оперску позорницу XIX века – Париску оперу. Својом музичком инвентивношћу, осећајем за драму и сценски ефекат, Ђакомо Мајебер је овим делом показао да је у том тренутку био најуспешнији оперски композитор свог доба, све до великог успона Вердија и Вагнера, као неупитних стубова опере XIX века.

Уредница Ксенија Стевановић