Ускршња недеља Еурорадија

Програм је испунило једно од ретких и неправедно заборављених дела музичке литературе – ораторијум Последњи сати Спаситеља Луја Шпора – а интерпретирали су га солисти, чланови Камерног хора из Штутгарта и Немачке камерне филхармоније из Бремена под управом Фридера Берниуса, који је и заслужан за поновно откривање овог, како је и сам назначио, „драгуља духовне музике прве половине XIX века”.

Премда је након Бетовенове и Шубертове смрти 1827. и 1828. године Луј Шпор важио за истакнутог и веома поштованог композитора земаља немачког говорног подручја који се кретао у високим круговима уметника, музичара, дипломата и владара, појавом Шумана и Менделсона његова слава и репутација почеле су да бледе, а дела овог композитора убрзо падају у сенку остварења истакнутих немачких романтичара. У историји музике Шпор је остао упамћен пре свега као виртуоз на виолини и један од првих који су оркестром управљали користећи диригентску палицу, међутим, његове опере и ораторијуме, који су у годинама настанка били изузетно цењени, временом је почео да прекрива заборав. Исту судбину имао је ораторијум Последњи сати Спаситеља, који је Шпор компоновао 1834, а који је премијерно изведен у Каселу две године касније. Међутим, иако веома успело и топло прихваћено на премијери, дело је само још једном изведено. Том приликом је забележено и на носач звука, а то је заправо и једини снимак који данас постоји. Наиме, поводом обележавања 200. годишњице Шпоровог рођења 1984. године, Клаус Уве Лудвиг, оргуљаш и музички директор Лутеранске цркве у Висбадену приредио је партитуру за извођење овог ораторијума, а она је штампана тек 1987. године. То је и разлог због којег је Фридер Берниус, иначе један од подржавалаца историјски информисаног извођења, одлучио да поново осветли ово занимљиво остварење, засновано на причи о Христовом страдању. И сам диригент је истакао следеће: „За мене ово је свето дело, романтични ораторијум, у којем су, уз занимљиве хорске партове, солисти носиоци драмске радње: они доносе догађаје, дочаравају емоције, а композиција обилује јединственим хармонским и мелодијским решењима. Док нас у ораторијумима Јохана Себастијана Баха о Христовом страдању кроз збивања са дистанце воде наратор или приповедачи следећи текстуалне предлошке из Јеванђеља, у Шпоровом ораторијуму налазимо се управо у центру радње”, речи су Фридера Берниуса. Иначе, Луј Шпор је овај ораторијум писао по либрету Јохана Фридриха Рохлица и у њему представио последње Христове сате: од Јудине издаје, до његовог распећа, смрти и васкрснућа.

Дело је обликовано у два дела: у првом је представљена издаја Христа, његово спровођење и суђење. Наиме, Јован, један од Христових следбеника, извештава из ’средишта догађаја’, изражавајући сопствене мисли, жеље и страхове. Ноћ је и он се обраћа присутнима у Гетсиманском врту, а међу њима су Христови пријатељи, следбеници и Марија Магдалена. Међу окупљенима недостаје Јуда: њега мучи савест због издаје Христа. Следећа сцена одвија се на суду, пред Кајафом који, заједно са тужиоцем Филионом, саслушава сведоке. Први део ораторијума завршава се хором свештеника који, након пресуде Христу, изводе арију „Одвуците га на крст”.

Други део ораторијума односи се на Христово распеће на крст, смрт и васкрснуће. Фридер Берниус као посебно занимљиву издваја Маријину арију уз пратњу виолине и харфе. Интересантан је податак да је Шпорова супруга Дорет била харфисткиња која је преминула управо у току композиторовог рада на партитури. То је и један од разлога због којег и сам диригент у овој арији препознаје Шпоров омаж вољеној супрузи. Ораторијум заокружује велики, контемплативни, опроштајни хор Христових пријатеља.

Солистичке роле певају: Јохана Винкел, сопран – као Марија, тенор Максимилијан Фоглер је Христ, док су тенори Флориан Зиверс и Кристијан Герхард – Јован и Јосиф Ариматејски. Баритон Арту Катаја наступа као Никодим; Томас Е. Бауер, бас-баритон, пева ролу Јуде; бас Феликс Ратгебер је Кајафа, Магнус Пионтек, бас, изводи улогу Филиона, док су Сведоци Зигрун Борнтрегер, алт и Валентин Бауер, тенор.

Уредница Ирина Максимовић Шашић