Музеј звука – Шансоне Матеа да Перуђе

Овај средњовековни италијански композитор био је један од првих музичара ангажованих у напола довршеној Миланској катедрали, али су остали подаци о његовом животу мање поуздани. Чини се да је велики део каријере провео у служби Пјетра Филарда да Кандије, миланског надбискупа, који је 1409. године био изабран и за Антипапу Александра V, нашавши се тако у епицентру једне од највећих криза у духовном животу средњовековне Европе – такозване „Западне шизме”. На двору овог папе, ког су савременици описали као „љубитеља луксуза” Да Перуђа је остао само десет месеци, јер се након понтифове смрти вратио у Милано. Од 1416. године, више нема помена овог музичара, те је непозната његова судбина после овог датума, као и година његове смрти. Оно што је остало сачувано јесте један рукопис са тридесетак песама, мотета и мисних ставова, а само једна Да Перуђина песма може се пронаћи у још једном извору.

И док неки истраживачи попут Вилија Апела сматрају Да Перуђу водећим композитором своје генерације, у чијим радовима се може пратити стилска транзиција од маниризма позног XIV, до „модерног” стила XV века, други оспоравају такве тврдње, пре свега јер је композиторов опус недовољно истражен. Оно што се може чути у његовим композицијама јесу необични скокови, попут умањене кварте која је, чини се његов омиљени интервал, преко нестабилних сазвучја која претходе каденцама. Мелодије овог аутора су пажљиво украшене, са брзим орнаменталним фигурацијама, а један од најомиљенијих поступака био је стварање мелодијске секвенце на фону комплексних или синкопираних ритмичких структура.

Сачувана дела сведоче да је Матео да Перуђа имао више склоности ка француској шансони, него италијанској традицији, што је можда и разлог његовог ангажовања на двору Антипапе Александра V, који је теологију студирао у Паризу. У поменутом рукопису у којем су сачуване Да Перуђине композиције, налазе се само две песме на италијанском, наспрам преко двадесет остварења на француском. Поред француског језика, у делима преовалађују и сличне теме и фигуре као у француској дворској поезији, те чак и директни цитати композиција Гијома де Машоа.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић