Андрић или-ili Andrić

Да ли се презиме Андрић пише ћирлицом или латиницом?

Од овог једноставног питања кренула је екипа Документарног програма Радио-телевизије Србије да испитује наслеђе нашег нобеловца. Ко је био за живота? Шта је постао након смрти? На ова питања одговори су веома различити уколико се камере укључе у Београду, Сарајеву, Бањалуци, или Загребу. Александар Гаталица, уредник и аутор емисије која носи амблематичан назив "Андрић или-ili Andrić", одлучио је да чује мишљење највећих данашњих познавалаца Андрићевог дела, писаца и лексикографа у три земље које Андрића сматрају својим писцем или делом своје културе.

Њих десет укрстило је ставове одговарајући на четири најосетљивија питања везана уз наслеђе великог писца: Да ли је Анрић одговоран за понашање својих јунака? Је ли Андрић добијањем Нобелове награде затворио врата за друге добитнике са ових простора? Да ли је Андрић имао права да одабере своју националну и књижевну припадност? И на крају: какав је утицај Андрића данас у три земље које га сматрају својим и име и презиме му пишу латиницом односно ћирлицом?

Мистерија Андрић, показало се, тек данас почиње да се разрешава. Младобосанац у гимназијским данима, Југословен у зрелом добу, потом масон, амбасадор, комуниста, функционер СФРЈ - Андрић је и у своје дело уградио многа своја лица, а сам није никад давао дефинитивне одоговоре ни по питању свог сврставања ни по питању преласка са ијекавице на екавицу. Како разрешити енигму највећег писца с ових простора и да ли је након више од четрдесет година после његове смрти сазрело време да се о свему што се везује уз Андрића проговори отворено? Емисија "Андрић или-ili Andrić" дала је позитиван одговор на ово питање. Саговорници емисије: Александар Јерков, Петар Пијановић и Мухарем Баздуљ из Београда, Велимир Висковић, Миљенко Јерговић и Душан Маринковић из Загреба, Неџад Ибрахимовић, Иван Ловреновић и Русмир Махмутћехајић из Сарајева, те Ранко Рисојевић из Бањалуке скинули су вео загонетности и својим одговорима понудили ново виђење Андрића у 21. веку.

Исказе десет познавалаца Андрићевог дела прате снимци савремених призора, људи, верника, занатлија снимљених у четири града, као и кадрови свих локација које се везују за Андрића - у оном стању у којем се налазе данас, забележених у HD резолуцији. Радио-телевизија Србије желела је да сними савремени документарни серијал у којем ће документарне улоге Андрићевих јунака играти наши савременици, а драматику Андрићевог положаја данас илустровати места његове младости која махом имају сасвим другачије лице.

На једном месту тако ће се видети: Бистрик-басамаци у Сарајеву, где је Андрић с мајком живео у младости, Бабића башта где се удварао творничким девојкама и Прва гимназија у Сарајеву у којој је понављао један разред, Загребачки универзитет где је једну годину студирао, као и места која практично више не постоје: кафана "Бауер" у Загребу где се састајала редакција "Књижевног југа", чији је уредник Андрић био, или место у Сарајеву где се налазио бифе "Титаник" из чувене Андрићеве приче.

Велики документарни серијал РТС-а сниман је током три месеца у пет градова, од Вишеграда до Загреба. Директор фоторафије серијала је Периша Ђинђић. Емисија "Андрић или-ili Andrić" емитоваће се током четири недеље. Последња епизода наћи ће се на програму у недељу, 13. марта 2016. године, на дан смрти Иве Андрића.

Прва епизода: "Андрић и његови јунаци", Други програм, недеља, 21. фебруар, у 20 сати.
Друга епизода: "Андрићева Нобелова награда", Други програм, недеља, 28. фебруар, у 20 сати.
Трећа епизода: "Андрићева припадност", недеља, 6. март у 20 сати.
Четврта епизода: "Андрићево наслеђе", недеља, 13. март у 20 сати.

 

број коментара 9 пошаљи коментар
(петак, 26. феб 2016, 18:16)
анонимус [нерегистровани]

Реприза

Да ли ћете репризирати прву епизоду серијала Андрић или - ili Andrić?

(понедељак, 22. феб 2016, 16:12)
Александар Живковић [нерегистровани]

У славу ширих видика

Ријетко коме је, као аутору серијала, господину Гаталици, пошло за руком да преиспитивање осјетљивог политичког контекста књижевног дјела, обради тако да се отвари могућности за нова, продубљенија читања.
Честитке на овом књижевном и телевизијском подухвату.

(понедељак, 22. феб 2016, 15:47)
elvis [нерегистровани]

Svaka cast za emisiju!

Odavno nisam nesto bolje, pismenije i kulturnije pogledao od ovog serijala! Odlicni sagovornici!
Svaka cast Nebojsi Bradicu i ekipi PTC-a 2!

(недеља, 21. феб 2016, 20:18)
bravo za emisiju [нерегистровани]

postovanje za kulturnu reakciju rts

bilo bi lepo da pronadjete termin tokom naredne nedelje kada biste reprizirali prvu epizodu pre emitovanja druge. ako se vec repriziraju serije i druge emisije, moze se valjda i ova vredna emisija reprizirati. hvala unapred!

(недеља, 21. феб 2016, 19:57)
anonymous [нерегистровани]

ja sa ja a ti?

"covek upravlja sobom dok je ziv" a kad umre Onda to cine drugi!

(недеља, 21. феб 2016, 19:00)
Ćirlica & Латиница [нерегистровани]

Andrića najviše poštuju Srbi


Ćirilica se do propasti Austrougarske koristila i kao znak otpora aneksiji Bosne i Hercegovine dok se danas u Federaciji Bosne i Hercegovine ćirilica ni ne poštuje a kamoli da se koristi, a slično je i sa Andrićem.

(недеља, 21. феб 2016, 17:37)
Истина [нерегистровани]

Једино

Иво Андрић је писао ћирилицом. Нема нити једно његово дјело писано латиницом. Дакле, он је писао ћирилицом, а његово име и презиме може како ко хоће да пише.

(недеља, 21. феб 2016, 12:50)
Sarajlija bivši [нерегистровани]

Mešetarenje s' predumišljajem

Andrić se zloupotrebljava u političke svrhe na način kako kome odgovara. U nekim delovima BiH se njegova vrednost umanjuje na vrlo prizemen način. Eto, pre nekoliko godina je u Sarajevu izdata knjiga u kojoj su prikazane značajne ličnosti BiH. U toj knjizi, u kratkom prikazu Andrićevog opusa, ne navode se njegova dela "Prokleta avlija", "Travnička hronika" i "Na Drini ćuprija" (ali su među značajne ličnosti uvršteni Vjekoslav (Maks) Luburić i Josip Jurišić - komandant Austrougarske vojske koja je okupirala BiH posle Berlinskog kongresa 1878. godine). Ipak, autor ove knjige je dobio nagradu grada Sarajeva za doprinos kulturi (?!). Drugi primer je da je Izvesni Zubanović nedavno napisao (i pompezno promovisao) knjigu koja tvrdi da je roman "Derviš i smrt" zapravo napisao Ivo Andrić, a Meša Selimović ga samo potpisao po nagovoru Dobrice Ćosića. Ko želi više, ukucajte na Google: Seada Zubanovića "Ko je bio Meša Selimović"

(недеља, 21. феб 2016, 11:02)
Патриот [нерегистровани]

И једно и друго је добро, и наше је!

Можемо га писати како ко жели, то неће ни повећати а ни умањити вредност писца. А што се тиче писма, на првом месту је наша ћирилица а латиница је на другом, добро је користити оба писма и глупо ми је да се о томе уопште и расправља. И једно и друго писмо припада нама, иако нам је ћирилица ближа ни латиница нам није далеко и не треба је одбацивати. Они који су код нас надлежни за правопис и граматику по свој прилици спавају и тешко се буде. У школи сам учио нпр. да се користи: "њу и ју" и "ње и је". Онда се нашао неки паметњаковић да након поделе српскохрватског језика на српски и хрватски укине оно ју јер за њега оно више није било везано за "њу", ослободио га је везе и сада се по правопису користи у скоро свим случајевима само "је" осим када се нађу заједно, па би било још глупље да се "је" употреби два пута, што је ван логике и здраве памети али некоме је било далеко важније да се разликиујемо са Хрвартима (као и њима са нама) него да изражавање остане логично. Тако је када националисти а не језички стручњаци одлучују о језику и говору, онда може да испадне све и свашта, само ништа паметно. Што би рекао Вук Караџић: "Силовање језика" из политичко националистичких разлога...