Manji porez na štednju

Iako je Vlada obećala da će od Nove godine prepoloviti kamate na deviznu štednju, građani i dalje petinu kamate daju državi. Smanjenje poreza očekuje se u februaru.

Godine 2008. porez na štednju bio je 20 odsto. Krajem te godine građani su, uplašeni krizom, povukli gotovo milijardu evra iz banaka, pa je država odlučila da u 2009. godini ne naplaćuje porez na kamatu i da garantuje sigurnost za sve štedne uloge do 50.000 evra.

Rezultat je da građani u bankama štede više nego pre. Međutim, kako je privremeni zakon prestao da važi, oni kojima ovih dana ističe oročenje moraće da daju državi petinu kamate, iako je Vlada obećala da će taj porez od Nove godine biti upola manji.

"Mi smo još u decembru uputili zahtev Skupštini da se usvoji zakon i očekujem da će biti na prvoj sednici. Ministarstvo finansija očekuje da će od februara porez na deviznu štednju biti upola manji", rekao je državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković.

Zbog krize nije se plaćao porez na kamate 2009. godine, pa Đoković pita zašto je problem da se taj porez plati u januaru 2010. godine, kao što se plaćao 2008. godine. 

U Parlamentu kažu da je usvajanje Izmena zakona o porezu na dohodak građana u planu, možda i na sledećoj sednici, ukoliko ga Vlada predloži za dnevni red.

Štednja od 6,2 milijarde evra

Građani Srbije u bankama štede 6,2 milijarde evra, što je 45 puta više nego pre 10 godina. Po brzini rasta štednje Srbija je među prvim zemljama u svetu, ocenjuju na finansijskom portalu kamatica.com.

Kada je država prošle godine odlučila da ne naplaćuje porez na kamatu od štednje, penzioner Miodrag Popović stavio je novac u banku. Izračunao je da bi od kamate na proleće mogao da kupi poklon unuku.

"Dao sam 1.000 evra od toga bih imao pare da kupim bicikl, trebalo je da dobijem 93 evra, a daću 20 odsto od toga", rekao je Popović.

Da zbog promena poreza na kamatu nije razočaran i zbunjen samo gospodin Petrović, potvrdili su i bankari. Kažu da zbog toga ovih dana imaju mnogo više posla.

"Reakcije klijenata su negativne u smislu nemanja izvesnosti. Klijenti bi više voleli da isplaniraju i sa sigurnošću znaju koji će tačan iznos kamate na kraju perioda oročenja dobiti", kaže Goran Tomić iz "Eurobank EFG".

broj komentara 11 pošalji komentar
(petak, 05. feb 2010, 00:14) - anonymous [neregistrovani]

Fiskalizacija

Ocekujemo da ce Ministarka gospodja Dragutinovic uskoro slaviti ratifikaciju svojih ekonomskih programa u pogledu primene oporezivanja u drustvenim segmentima i da ce mo na ovom mestu moci razmeniti i svoja misljenja o tome i u kojoj meri je fiskalna politika socijalno odgovorna i jednako primenjena za sve ili nije. Ovde sada treba usmeriti svoju paznju samo na jedan segment oporezivanja iz dobiti; koji nije drustveno-socijalnog vec monetarno-bankarskog karaktera. Porez na bancane kamate (ne na glavnicu ustedjevine kako neki ovde sugeriraju) je apsolutni cisti dobit od aktivnosti stednje i podleze placanju kamate drzavi. Naravno "Linearno" za sve jednako, izrazeno u procentima naravno; jer nije u pitanju porez na licni dobit vec na cisti novcani dobit (neovisno cijeg). Evropski prosek se, u ovom, krece negde oko 20% a 25%, u zavisnosti od drzave. Isti je vid poreza i na dobit od igre na srecu (lutrija, loto, itd.), ali sa mnogo vecom poreskom stopom.
Slazem se sa posetiocima ovih stranica da u jednom drustvu sve treba da bude jasno i transparentno i da svako zna da je to normalna bancana procedura, obaveza prema drzavi, u transveru novca isto kao i sve druge obaveze banke i cene transankcija. Treba se ulagati u edukaciju gradjana, a i to ide iz poreskih prihoda.

(četvrtak, 04. feb 2010, 18:28) - anonymous [neregistrovani]

Nemacka

Ja zivim u nemackoj i ovde je porez oko 25%
na stednju,ali ovo drugo sto pises kod nas mozes tesko da dobijes.
Nije sve na zapadu kao:Svedska,Svajcarska ili Danska ima i losijih zemalja.

Ps.Ljudi se u Srbiji hvale samo da imje Evropski standard u cenama.

(četvrtak, 04. feb 2010, 18:22) - anonymous [neregistrovani]

Sta brljas

Konto je jedno a stednja je drugo vi u Svajcarrskoj imate na stednju i do 3,5% kamate,a kolika ti je plata?
Sta je drzava Srbija svojim gradjanima zadnjih godina dala,da ima pravo da uzima.

(četvrtak, 04. feb 2010, 15:30) - bt [neregistrovani]

Zašto linearan porez?

Pre svega, pitanje je zašto penzioner koji ima penziju 15 hiljada dinara i 500 evra oročene štednje plaća isti porez kao i neko ko ima 200 hiljada mesečne prihode i 50 hiljada evra na štednji? Kamata na štednju morala bi da se sabira sa ostalim prihodima građana pre oporezivanja jer samo tako se može ostvariti koncept socijalne pravde. Naravno, to zahteva komplikovaniji (ali i pravedniji) poreski sistem u kome bi veći teret razvoja društva preuzeli oni kojima je to lakše. Ovo je daleko bolji sistem za samu državu, da nije tako ne bi ga ceo Zapad koristio već decenijama.

(četvrtak, 04. feb 2010, 13:29) - anonymous [neregistrovani]

Lud zbunjenog

Ako vam kazu da ne plaćate porez na kamatu, vi oročite pare, a oni vam posle naplate kamatu, to je za mene prevara. Nije bitno koliki je porez, to morate znati kada stavljate pare u banku, pa ako hoćete, stavite.

(četvrtak, 04. feb 2010, 11:14) - anonymous [neregistrovani]

Porez

Vecina zemalja Eu - gradjana zive veoma lepo bas zato sto se redovan porez od 32-33% placa drzavi, tako da na primer ovde u svedskoj ucenici imaju besplatne udzbenike, topli obrok u skoli pa zato roditelji ne lome glavu i uzimaju kredite radi toga, od ovog novca isto se pomaze ljudima koji su na bolovanju, nezaposlenima se daje pomoc i bolnice i lecenje je besplatno ovde, i mnogo toga, tako da ne bi trebalo covek se buniti zbog ovaj jer tako prava drzava funkcionise

(četvrtak, 04. feb 2010, 09:57) - anonymous [neregistrovani]

kamata

Naravno, kada Srbija postane kao Svajcarska i ovde ce kamata na stednju biti 0.5-1%, ali ce isto tako i kamate na potrosacke i stambene kredite biti 3-4 puta manje... To ide jedno sa drugim i zavisi od mnostva faktora.

(četvrtak, 04. feb 2010, 09:14) - anonymous [neregistrovani]

Kamata u Srbiji

Na mom kontou u Svajcarskoj, kamata na godisnjem nivou je u proseku samo 0.75%, a porez na kamatu je 35%. Drzava garantuje 100.000 Franaka (66 000 Eura) po kontou. Treba li Vam ovde komentar?

(četvrtak, 04. feb 2010, 09:09) - anonymous [neregistrovani]

Obaveze su nuzne

Nasi stedisi bi kao tajkuni, da ne placaju bilo kakve obaveze drzavi? U ekonomskoj i privrednoj krizi moramo svi podneti teske obaveze, a bolje je da sada podnesemo takve poreske obaveze, nego da stalno budemo hronicno u krizi. Naravno i tajkune i razne pljackarose zakonski proganjati. Nasa zemlja nije necija prcija, vec pripada nama svima.

(četvrtak, 04. feb 2010, 08:50) - anonymous [neregistrovani]

Odgovor

U ovu vasu vest da se u Srbiji sve vise stede vece kolicine novca iskreno neverujem.Nekazem da se nikako nestedi iz razloga sto jos uvek imate narodne kuhinje po celoj Srbiji.Tek kad njih nebude onda se moze poverovati u ovakve vesti.