Sastanak Vučića i ministara o "Agrokoru", prioritet očuvanje radnih mesta

"Agrokor" se spasava u Zagrebu – gde novi upravnik pokušava da podmiri dobavljače i povrati likvidnost koncerna, ali i u Beogradu gde su predstavnici četiri zemlje dogovorili mere zaštite kompanija koje posluju u okviru Agrokora. U osnovi, kažu, region ima zajednički problem.

U zaključku objavljenom nakon sastanka premijera Aleksandra Vučića sa ministrima tri zemlje iz regiona, saopšteno je da je formiran ministarski tim koji će biti u svakodnevnoj komunikaciji radi razmene informacija i preduzimanja zajedničkih aktivnosti na očuvanju radnih mesta, interesa dobavljača i stabilnog poslovanja firmi iz sastava "Agrokora" u svakoj od pojedinačnih zemalja.

Takođe je dogovoreno da će svaka od zemalja sprovoditi kontrolu finansijskih i robnih tokova kompanija vezanih za "Agrokor" u skladu sa zakonima koji važe u četiri države.

"Očekujemo da novi upravnik 'Agrokora' imenuje nezavisne stručnjake za uspešno restrukturiranje firmi u sastavu koncerna", navedeno je u zaključku sa sastanka i istaknuto da se očekuje da nova uprava "Agrokora" na ravnopravan način tretira sve dobavljače, kako one u Hrvatskoj, tako i van te zemlje.

Na sastanku je izražena spremnost za razgovore sa predstavnicima Vlade Republike Hrvatske u cilju nalaženja zajedničkih rešenja za stabilizaciju poslovanja celog koncerna "Agrokor".

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović rekao je novinarima posle sastanka da će i Slovenija uskoro usvojiti poseban zakon "leks Merkator", kako bi tu kompaniju zaštitila od eventualnog prelivanja novca na račun "Agrokora", a da druge zemlje u kojima posluju firme tog koncerna za ada nisu predvidele donošenje takvog zakona.

"U svakoj zemlji je različita situacija u vezi sa firmama 'Agrokora'. U BiH je 10 takvih kompanija, koje zapošljavaju 6.000 ljudi, u Srbiji je duplo više radnika, a u Crnoj Gori ih je 1.500", rekao je Šarović.

Istakao je da su očekivanja učesnika današnjeg sastanka u Beogradu da sve firme "Agrokora" budu ravnopravno tretirane prilikom finansijske stabilizacije hrvatskog koncerna, odnosno da to ne bude "preko leđa" ćerki-firmi u regionu.

Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić rekao je da je Srbija u nešto boljem položaju nego druge zemlje u kojima "Agrokor" ima kompanije, jer je "Merkator S", koji zapošljava oko 9.000 radnika, u većinskom vlasništvu slovenačkog "Merkatora".

"Zbog stanja u 'Agrokoru' imamo slične probleme i zato tražimo zajedničko rešenje", ukazao je Ljajić.

Dodao je da dogovor o zajedničkom rešenju nije uperen ni protiv koga već je doprinos stabilizaciji "Agrokora".

"Bićemo u svakodnevnoj komunikaciji i preduzimaćemo zajedničke akcije. Spremni smo da razgovaramo sa predstavncima hrvatske vlade kako bi se tamo rešila kriza 'Agrokora' i da to ne bude na štetu ćerki-firmi", rekao je Ljajić.

Dva su zakona koja bi mogla da zaštite odliv deviza iz srpskih kompanija koje su u sistemu Agrokora - Zakon o spečavanju pranja novca i Zakon o deviznom plaćanju.

Na sastanku su, pored Ljajića i Šarovića, bili i ministar ekonomskog razvoja i tehnologije Slovenije Zdravko Počivalšek, ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić i ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

U sastavu "Agrokora" posluje 60 kompanija, koje zapošljavaju 60.000 radnika. Najviše u Hrvatskoj, potom u Sloveniji, Srbiji, BiH, Crnoj Gori i tim redosledom zemlje su i u najvećem riziku. U Srbiji je zaposleno skoro 12.000 radnika, od kojih najviše u "Merkatoru S".

"Agrokor" je u Srbiji vlasnik "Merkatora S", "Dijamanta", "Frikoma", "MG Mivele", "Kikindskog mlina" i "Nove sloge".

Skoro 700 kompanija u Srbiji je povezano s "Agrokorom", kao dobavljači "Merkatora". Dug prema njima je 130 miliona evra, a pre 10 dana je dogovoreno i poručeno iz kompanije da će sva plaćanja biti u roku i da će tržište Srbije ostati stabilno.