Fiskalni savet: Unaprediti investicioni ambijent

Nedovoljan privredni rast, preveliki fiskalni deficit uz brzo rastući javni dug i visoka nezaposlenost su najveći problemi ekonomije Srbije, ali su u 2015. kod pomenutih indikatora evidentirana odredena poboljšanja, navodi se u dokumentu Fiskalnog saveta pod nazivom "Ekonomski oporavak, zaposlenost i fiskalna konsolidacija: Pouke  iz 2015. godine i izgledi za 2016. i 2017. godinu", dostavljenom Tanjugu.

Konstatujući da je posle recesije iz 2014, prošle godine započeo privredni oporavak, Savet ocenjuje, međutim, da će rast privrede još nekoliko godina biti nizak, "jer je potrebno nekoliko godina da se otklone postojeći strukturni problemi i poraste učešće investicija u bruto društvenom proizvodu (BDP)".

Fiskalni deficit je smanjen u 2015. na 3,7 odsto BDP-a, sa 6,6 procenata BDP-a iz 2014. godine, što je odličan rezultat, istakao je Fiskalni savet u dokumentu pripremljenom za "Kopaonik biznis forum", koji počinje sutra.

"Uočena poboljšanja su međutim nedovoljna... i još uvek ne stoje na dovoljno čvrstim osnovama. Zbog toga postoji rizik da se pozitivni trendovi zakoče nakon 2015,   odnosno da fiskalni deficit u srednjem roku ostane na nivou od preko 3,5 procenta BDP-a, privredni rast da ostane niži od 2,0 odsto, a nezaposlenost da stagnira ili se povećava", upozorava Fiskalni savet. 

Kako se dodaje, "dalje neophodno smanjivanje deficita će ići teško, jer nisu pripremljene dovoljno dobre mere, niti sprovedene sve potrebne reforme - a uz sve to postoji rizik novih fiskalnih troškova usled neuspešnog poslovanja javnih i državnih preduzeća". 

"Započeti privredni oporavak u 2015. pokazuje da je negativan uticaj fiskalne konsolidacije na privredni rast u kratkom roku veoma mali. U dužem roku fiskalna konsolidacija povoljno utiče na privredni rast, jer obezbeđuje makroekonomsku stabilnost, koja je jedan od preduslova za potreban rast investicija".

Prema mišljenju Fiskalnog saveta, "snažan rast zaposlenosti u prethodne tri godine uz stagnaciju privredne aktivnost se, po svemu sudeći, nije ni desio, već je posledica nepouzdanosti praćenja kretanja na tržištu rada od strane Republičkog zavoda za statistiku". 

Nezaposlenost je, po podacima iz Ankete o radnoj snazi, smanjivana iz kvartala u kvartal, pa je u trećem kvartalu 2015. (poslednji dostupan podatak) iznosila 17,3 odsto, što je smanjenje od 1,5 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine.

Da bi se uspostavio visok i održiv privredni rast, dodaje Savet, ključno je da se prvo uspostavi i održi trend snažnog povećanja investicija, i to iz dva razloga.

Prvi, jer je učešće investicija u BDP-u Srbije u čitavom postkriznom periodu bilo strukturno veoma nisko i nedovoljno za uspostavljanje visokih stopa rasta privrede. 

Prema poslednjim analizama EBRD-a Srbiji na godišnjem nivou manjka investicija u iznosu od 7,0 odsto BDP-a. 

Drugi razlog je taj, što trenutno jedino investicije od svih komponenti BDP-a mogu relativno brzo i održivo da se povećavaju u narednih nekoliko godina i pokreću rast ukupnog BDP-a bez urušavanja spoljne ravnoteže zemlje ili opasnog povećanja javnog duga.

Savet ukazuje da su investicije "upravo komponenta BDP-a koja je svojim rastom od skoro 10 procenata pokrenula oporavak privredne aktivnosti u 2015, što je dobro".

U tom kontekstu, Fiskalni savet preporučuje da Vlada rast investicija dalje podstiče nastavkom fiskalne konsolidacijem, kako bi se učvrstila makroekonomska stabilnost.

Takođe da unapredi investicioni ambijent kroz efikasnost sudstva, ubrzanje izdavanja dozvola, uklanjanje administrativnih barijera za investiranje, zaštitu konkurencije, sprečavanje korupcije...i da poveca efikasnost u izvršavanju javnih investicija, koje u kratkom roku neposredno utiču na ubrzanje privrednog rasta.

Relativno visok privredni rast od preko 4,0 odsto, Srbija, prema mišljenju Fiskalnog saveta, neće moći da postigne na održiv u naredne dve do tri godine, jer je za to  neophodna znatna promena strukture domaće ekonomije, tokom koje stope privrednog rasta neće moći da budu visoke. 

"Jedini ispravan put, odnosno obrazac za trajno uspostavljanje visokih i održivih stopa rasta privrede u Srbiji je: povećanje investicija, pa neto izvoza, zatim zaposlenosti i privatne potrošnje, da bi tek na kraju državna potrošnja mogla da ima osetniji rast".

U dokumentu se zaključuje da "Vlada u 2016. i narednim godinama ima veliku odgovornost - u fiskalnom domenu, da ne dozvoli preuranjeno popuštanje restriktivnosti i odustane od teških i nepopularnih mera, a da za povećanje privrednog rasta i, posledično, zaposlenosti, uloži veće napore na unapredenju investicionog ambijenta".