Odugovlačenje sa izmenama zakona o restituciji

Izmene zakona o restituciji trebalo je prošle nedelje da se nađu pred poslanicima zajedno sa zakonom o vraćanju imovine oduzete žrtvama Holokausta bez naslednika. Zašto nisu, u nadležnom ministarstvu nismo dobili odgovor.

"Neophodne su izmene zakona koje su gotove i pribavljena su sva mišljenja nadležnih ministarstava. U tom smislu, mi kao mreža upućujemo inicijativu Vladi još jednom da apsolutno po hitnom postupku, bez daljeg odugovlačenja, oklevanja, pre izbora budu dostavljene Skupštini te izmene i da budu usvojene", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Vraćanje oduzete imovine u Srbiji reguliše više zakona. U naturi ili supstitucijom imovina je najvećim delom vraćena crkvama i verskim zajednicama, biće vraćena i žrtvama Holokausta bez naslednika, ali je za najveći broj građana retkost.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji kaže da ne postoji evropski model za restituciju, ali da je bitno da dođe do efikasnije implementacije zakona koji su usvojeni.

"Mislim da je veliki broj izazova i koraka u vezi sa restitucijom u Srbiji, uključujući i supstituciju, ali, u vezi sa tim, treba da dođe do odluke na nivou Vlade", rekao je Majkl Davenport.

Zakon o restituciji do sada je menjan dva puta, i to deo kojim se određuje rok za početak isplate obeštećenja koje, bez obzira na vrednost oduzete imovine, ne prelazi pola miliona evra.

Isplata bi, prema važećem zakonu, trebalo da počne 2018. godine. Najnovije izmene i dopune zakona čekaju odobrenje Vlade.

"Predlog zakona ima više prednosti za državu, jer nekim sledećim koracima zbog nedefinisanih stvari u sadašnjem zakonu, nejasnoća, loše administracije ili nepostojanja dokumentacije, to može biti osnov za neke buduće tužbe pred međunarodnim i domaćim sudovima, a to ne želimo", objašnjava direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Ukoliko Skupština usvoji izmene zakona o restituciji, koje nisu suštinske, stručnjaci smatraju da će to ipak biti prvi korak ka znatnijim izmenama koje bi mogle da uslede. Jer, kako kažu u Mreži za restituciju, država nema novac za obeštećenje građana, ali ima mnogo nepopisane imovine i dovoljno zemljišta kojima bi građani mogli da se obeštete.