Kako naplatiti štetu zbog čekanja kamiona na granici

Pored 200 srpskih kamiona, u kilometarskoj koloni danima su stajale i stotine makedonskih, grčkih, bugarskih šlepera. Mnogi su se obratili Privrednoj komori Srbije, koja najavljuje moguću kolektivnu tužbu kompanija.

"Većina zahteva koje smo dobili vezana je za pravnu podršku i zaštitu prava prevoznika u drumskom i rečnom saobraćaju. Špediteri su tražili informacije o zadržavanju na granici, transportu kvarljive robe, proceni i nadoknadi štete... Javili su nam se i brodari, zbog zaustavljenih plovila sa tovarima iz inostranstva, kao i drumski prevoznici čija je roba od petka bila zarobljena u lukama na Jadranskom moru", navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.

Šteta je velika i za sada se procenjuje na nekoliko destina miliona evra. Posledice će se tek osetiti, kao u slučaju hotelijera kojima su Hrvati, inače četvrti po broju poseta Srbiji, otkazali neke rezervacije.

Ministar trgovine Rasim Ljajić kaže da će nastalu štetu neko morati da nadoknadi i plati penale.

"Postoji pravni osnov da se privrednici žale hrvatskim i eventualno međunarodnim sudovima za naknadu štete. Taj proces će trajati ali na privrednicima je da se odluče na taj korak. Ako se odluče, Privredna komora Srbije stoji na raspolaganju za svu pomoć koja je neophodna u tom postupku", rekao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, sada je najvažnije da se popravlja i minimizira šteta koja je nastala.

"Šteta je velika, i politička i ekonomska. Više puta smo ponavljali da nam je stalo do dobrih odnosa sa Hrvatskom. Stalo nam je zbog nas jer bez regionalne stabilnosti nema novih investicija. Ovo svet tretira kao region, prema tome, ukoliko imate ovakve probleme sa susednom zemljom to odvraća svakog potencijalnog ulagača", rekao je Ljajić.

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović kaže da se srpska vlada ponašala odgovorno.

"Nastavićemo tako da se odgovorno ponašamo, kako u odnosu na svoje građane, tako i u odnosu na region. Srbija je deo Zapadnog Balkana i faktor mira i stabilnosti na Balkanu, i mi smo to ovom situacijom pokazali. Vrlo je važno da su granice otvorene, da je slobodan protok robe, ljudi i kapitala. To je ono za šta se mi zalažemo sve vreme kao vlada", rekla je Mihajlović.

Trgovinska razmena između Srbije i Hrvatske godinama raste, i u 2014. je bila 757 miliona evra, pri čemu smo mi od njih kupili oko 70 miliona evra više robe.

U Srbiji radi oko 200 firmi u hrvatskom vlasništvu - "Dijamant", "Štark", "Frikom", "Grand", "Polet", "Agrokor", "Idea"...

Srpskih firmi u Hrvatskoj je samo nekoliko, pa je nama veći problem što oko 60 odsto izvoza imamo u Evropsku uniju, a na tom putu su najčešće hrvatske granice.