Glamočić: Strah od GMO nije opravdan

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić tvrdi da strah od genetski modifikovane hrane nije opravdan, jer, prema njegovim rečima, za sada ne postoji nijedan validan naučni dokaz o njenoj štetnosti.

"Ja to tvrdim kao odgovoran čovek i kao neko ko je naučnik", rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić gostujući na RTS-u.

Što se tiče izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO), Glamočić ocenjuje da je liberalizacija u vezi sa GMO od nacionalnog interesa za Srbiju i napominje da će o tome Vlada zauzeti stav.

Glamočić kaže da sadašnji srpski propisi, koji zabranjuju uzgajanje i promet GMO, nisu u skladu sa propisima EU, Svetske trgovinske organizacije i Kartagena sporazumom o biološkoj sigurnosti, i da je u interesu potrošača da se promet te hrane i zakonodavstvo u Srbiji uredi.

Ministar poljoprivrede poručuje da potrošači ne treba da brinu ukoliko dođe do liberalizacije GMO, jer će ti proizvodi biti vidno deklarisani, a proći će i rigorozne mere kontrole biološke sigurnosti.

Objašnjava da propisi treba da omoguće da potrošači sami odluče da li će kupiti GMO i ističe da u sadašnjim propisima ima propusta koji dovode do zloupotrebe.

"Ovoga trenutka može da se desi da (potrošači) konzumiraju GMO, a da toga nisu ni svesni", upozorava ministar poljoprivrede.

Ministar je potvrdio i da su izmene propisa potrebne zbog članstva Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Jasna razlika između organske i GM hrane

Upitan kako će promet GMO uticati na proizvodnju organske hrane, koja je potencijal srpske poljoprivrede, ministar Glamočić podseća da je Srbija odučila da ide u pravcu EU, i da mora da poštuje njeno zakonodavstvo, koje je, kaže, veoma uređeno.

"Ako je Evropska unija procenila da je tako nešto dobro za njihove građane, ja sam uveren da je to dobro i za građane Srbije", kaže Glamočić.

Ministar potvrđuje da je proizvodnja organske hrane potencijal Srbije, da će Ministarstvo "baciti akcenat" na proizvodnju organske hrane, da bi se ona razvila, a proizvodi plasirali na tržište EU.

Smatra i da treba napraviti jasnu razliku u ceni između organske hrane i GMO.

Uvođenje genetski modifikovane hrane u slobodnu prodaju i proizvodnju nije uslov za ulazak u Evropsku uniju, ali jeste za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

To piše i u izveštaju Evropske komisije koja zbog toga zahteva od Srbije da što pre promeni zakone o genetski modifikovanoj hrani.

Protivnici takve hrane tvrde da je ona nezdrava i da države koje je gaje mogu da izgube organsko seme i postanu ekonomski potčinjene multinacionalnim kompanijama.

Genetski modifikovana hrana ušla je u Srbiju pre 13 godina i, mada nema zvaničnih dokaza da je štetna, jer su potrebne oko tri decenije za ispitivanje, širom sveta vode se kampanje protiv nje.

Inače, ministar Glamočić učestvuje na forumu "Hrana za Evropu" u Subotici, na kojem će za dva dana biti održano nekoliko panela koji treba da ukažu na to da su potencijali srpske privrede u agraru veliki i da bi investicije u ovaj sektor mogle biti višestruko vraćene.

Bruto vrednost ove industrije u Srbiji iznosi oko 4,5 milijardi evra, a njen potencijal je 12 milijardi evra, što pokazuje da se ulaganje u agrar isplati.

Forum organizuju Ekonomski institut i društva agrarnih ekonomista Srbije, a posle izveštaja Evropske unije neki od učesnika već su se izjasnili i upozorili da zakon ne treba menjati i da bi proizvodnja i promet GM hrane uništili srpsku poljoprivredu. Tako da se polemika o GMO svakako nametnula kao tema skupa.