Predsednički izbori i kurs dinara

Dalje slabljenje dinara prema evru i intervencija Narodne banke Srbije, koja je prodala 40 miliona evra na deviznom tržištu, nisu povezani sa rezultatima predsedničkih izbora, jer je tražnja za devizama značajno veća od ponude, a izvozni rezultati su i dalje slabi, ocenjuju analitičari.

Komentarišući jučerašnju intervenciju od 40 miliona evra i kursnu listu NBS, prema kojoj će zvanični srednji kurs dinara danas biti 0,6 odsto slabiji prema evru, ekonomista Goran Nikolić rekao je Tanjugu da je to, pre svega, posledica pokušaja banaka da svoje pozicije drže u što većem iznosu u evrima, a što manje u dinarima, kako bi se zaštitile od rizika.

"Dakle, ovo što se dešava, dešava se nezavisno od političkih prilika", podvukao je Nikolić i dodao da je definitivno najvažniji razlog to što imamo izraženije probleme sa platnim bilansom nego što je to bilo ranije, a i zbog toga što smo prošle godine imali i manji rast spoljnotrgovinskog i platnobilansnog deficita.

Drugi razlog je što ove godine ne možemo očekivati strane investicije kao prošle i pretprošle godine, jer do kraja godine nije realno očekivati da bude takav obim investicija i priliv novca u zemlju, rekao je Nikolić i dodao da i priliv stranih kredita stagnira.

U suštini imamo čak i odliv kapitala iz Srbije, a najveći je isplata 20 odsto kapitala "Telekoma Srbija", koje je država otkupila od grčkog OTE-a, objasnio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, zbog daljeg slabljenja kursa, ne treba dramatizovati situaciju, zato što su devizne rezerve NBS četiri puta veće od novčane mase.

To znači da bi, u slučaju da svi građani, preduzeća i kompanije žele svoje dinare na tekućim računima i u kešu da razmene za evre, Narodna banka Srbije mogla sve da ih isplati sa četvrtinom svojih deviznih rezervi (ukupne rezerve iznose 10,7 milijardi evra).

I ekonomista Dragovan Milićević smatra da intervencija centralne banke na deviznom tržištu i dalji pad dinara prema evru nema prevelike veze sa politikom, jer pad dinara traje konstantno, zbog činjenice da je još uvek tražnja deviza značajno veća od ponude i zbog toga što imamo slabije izvozne rezultate.

"Imamo veliku tražnju deviza po pitanju otplate, što državnog duga, što duga preduzeća, odnosno banaka. To su više neki ekonomski parametri nego što su neke špekulativne transakcije. Tačno toliko je povećana tražnja deviza u odnosu na ponudu", objasnio je Milićević za Tanjug.

Milićević smatra da se mora ići na smirivanje kursa kada se napravi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i to će biti veliki trošak za Srbiju, jer će se to morati vraćati u nekim narednim godinama, kao i svaki kredit, "ali bi došlo do kratkotrajne stabilizacije kursa".