Nadzor psihijatrijskih bolesnika i van bolnice

U Srbiji ne postoji odgovarajuća preventiva niti postbolnička briga o osobama koje su sklone nasilju i čije psihičko oboljenje može prerasti u agresiju. U skladu s evropskim standardima, Ministarstvo zdravlja će tokom narednih godina smanjivati broj kreveta za po 10 posto u psihijatrijskim ustanovama i odeljenjima opštih bolnica.

U planu je otvaranje psihijatrijskih ambulanti i savetovališta, koji će pacijentima biti potrebni po izlasku iz bolnice.

Klinika "Dr Laza Lazarević" i Palilulski Dom zdravlja potpisali su protokol o praćenju mentalnih bolesnika, kada napuste bolnicu. Svetski trend je da pacijenti kad napuste psihijatrijsku bolnicu ne budu prepušteni sami sebi.

Direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević" Slavica Đukić-Dejanović rekla je da pacijent uvek bude otpušten u solidnom stanju, ali da ako ne uzima lekove, ako ne dolazi na kontrole, a ako bude potpuno sam on to neće činiti, on će u svojoj samoći iznedriti one razloge koji su ga prvi put doveli u "Lazu" i ponovo će biti pacijent.

Problem je u tome što porodica i okolina misle da je nakon hospitalizacije problem rešen. Mentalno zdravlje se mora tretirati postepeno i strpljivo.

"Ta borba sa deinstitualizacijom se sastoji da se povežemo sa ljudima koji su zaduženi za bezbednost tog kraja, jer neki naši pacijenti mogu biti i agresivni. Cilj je da pacijent što kraće bude u bolnici, a da što kvalitetnije živi u zajednici", kaže Đukić Dejanović.

Načelnik Odeljenja za mentalno zdravlje Doma zdravlja Palilula Ljiljana Avramović rekla da je projekat došao u pravom trenutku s obzirom na događaje u široj društvenoj zajednici. "Naša služba svakog meseca dobija podatke iz bolnice Dr Laza Lazarević tako da mi te informacije dalje prosleđujemo našim punktovima", naveo je Avramović.

U razvijenim zemljama postoji tzv. komunalna psihijatrija - sistem u kome nema velikih bolnica, već su to male ustanove u koje pacijenti mogu da dođu po izlasku iz bolnice.

Poremećaji o kojima govorimo nekad eskaliraju u agresiju i nasilje. Nekoliko slučajeva koji su se u Srbiji dogodili poslednjih meseci - upozoravaju da se na institucijama koje zbrinjavaju takve bolesnike i osnivanju kuća za postbolničko lečenje ne može štedeti.

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 03. jun 2015, 14:47)
anonymous [neregistrovani]

Pravo ili zlostavljanje?

Ako je 70% slobodnih gradjana koji su rizicni po okolinu "slobodni" a "bolesnici" koji su zavedeni u kartone kao psihijatrijski bolesnik, nema nikakva prava, nema slobodu. Socijalna zasatita? Prava i korupcija u tom sektoru su van svih ljudskih i moralnih ponizavanja. A spiskovi pacijenata neka bude javno, pa da vidimo koliko je bolesinka izleceno a koliko prileceno! I jel postoji nervozna prihijatrijska radnica ili bilo koja druga sluzbenica, koja moze da prouzrokuje mngo vece probleme nego "pacijent" koji je vecno osudjen na ludilo!

(sreda, 03. jun 2015, 12:51)
anonymous [neregistrovani]

Štedi se na zdravstvu generalno

Ne može se štedeti ni na onkologiju, ni na dermatologiju, ni na urologiju, ni na... pa se, ipak, štedi, dok se na javna preduzeća i ostale gutače para ne štedi. Političarima u Srbiji je zdravstvo deveta rupa na svirali, jer da nije, ljudi u Srbiji bi imali dostupnu modernu dijagnostiku i moderno lečenje, bez nenormalnih lista čekanja i sveraširene korupcije.