Potpisana Deklaracija o nestalima

Deklaraciju o nestalima koja ima za cilj da podstakne proces pronalaženja nestalih osoba i definiše odgovornost i ulogu država u rešavanju tog pitanja potpisali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Hrvatske Ivo Josipović, Crne Gore Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništav BiH Bakir Izetbegović.

Tim dokumentom države su potvrdile predanost rešavanju pitanja osoba nestalih usled oružanog sukoba i povreda ljudskih prava u okviru odgovornosti države da osigura trajni mir i unapredi saradnju i pomirenje u demokratskim društvima koja podržavaju i štite ljudska prava, prenosi Tanjug.

Predsednik Nikolić rekao je da Srbija nikada neće odustati od potrage za nestalim licima niti od zahteva da se odgovorni procesuiraju i sankcionišu.

Za rešavanje ovog problema ne postoji zastarelost koja znači zaborav, rekao je Nikolić, i dodao da će Srbija učiniti sve da se nestala lica na teritoriji Srbije pronađu, ali i da očekuje od ostalih potpisnica da učine isto.

"Činjenica da ćemo danas, uoči Međunarodnog dana nestalih, uprkos svim teškoćama, potpisati Deklaraciju, daće dodatni podstrek naporima da se rešimo moralnog tereta nestalih lica. Možda se i drugi u svetu ugledaju na nas", rekao je Nikolić.

Nikolić je istakao da Srbija hoće da istraži sva mesta za koja se sumnja da se na njima nalaze nestala lica, ukoliko takva mesta postoje.

Naglasio je i da je Srbija uložila mnogo napora kako bi institucionalizovala sistem za rešavanje tog problema i podsetio da je više puta pozvao hrvatskog predsednika Ivu Josipovića da kaže gde se nalazi više stotina lica na teritoriji Srbije koje traži ta država.

"Hoćemo da istražimo, nemamo šta da krijemo, niti želimo šta da krijemo. Ako postoji bilo kakvo mesto za koje se sumnja, mi ćemo to mesto u saradnji sa svima, i sa državom koja je zainteresovana, i sa međunarodnom organizacijom, istražiti", podvukao je Nikolić.

Prema Nikolićevim rečima, na spisku nestalih lica koja se vode u evidenciji Komisije Vlade Srbije u vezi sa oružanim sukobima na teritoriji Hrvatske u periodu od 1991. do 1995, evidentirano je 1.751 lice srpske i drugih nacionalnosti čija sudbina još uvek nije rasvetljena.

Nikolić je podsetio da u regionu ima još 11.000 lica čija sudbina još uvek nije utvrđena.

"Rešavanjem ovog kompleksnog problema dali bismo ogroman i važan podsticaj jačanju pomirenja, bilateralne i regionalne saradnje naših država", rekao je Nikolić.

Dodao je i da je država Srbija potpuno iskreno ušla u potpisivanje Deklaracije kako ne bi opterećivala buduće generacije.

"Bilo je u svakom narodu ljudi koji su činili zločine, pa i u srpskom. Hajde da to konačno rešimo, zakopamo. Ne dao vam bog da ste u koži porodica onih koji pretpostavljaju da su im otac, brat, stric mrtvi, a nikakav dokaz za to nemaju", istakao je Nikolić.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da rešavanje pitanja nestalih za hrvatsku vladu predstavlja humanitarni prioritet.

"Danas su moje misli s porodicama nestalih i imamo moralnu i pravnu obavezu da rešimo to pitanje i okončamo njihovu bol", rekao je Josipović koji je zahvalio Međunarodnoj komisiji na doprinosu da se taj problem rešava brže.

Deklaraciju o nestalim licima Josipović je ocenio kao važan korak ka traganju za istinom, rekavši da broj od 12.000 nestalih opominje. "„To je pitanje istine i pravde"“, ocenio je Josipović i dodao da se problem nestalih iz 1991. i 1992. godine može rešiti uz dobru saradnju sa Srbijom, ali i BiH.

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović kaže da dostignuća po pitanju rešavanja nestalih na teritoriji BiH može poslužiti kao primer i za ostale zemlje regiona.

"Do danas su u BiH od 30.000 nestalih pronađene 22.000. Nažalost, 8.000 osoba se i dalje vodi kao nestalo", precizirao je Izetbegović. Ukazujući na posvećenost BiH tom pitanju, Izetbegović je naveo da je u Sarajevu formiran državni institut koji se bavi rešavanjem tog pitanja.

Izetbegović je pozvao sve koji imaju informacije o nestalim osobama i masovnim grobnicama da ih dostave nadležnim institucijama.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović istakao je da se broj nestalih u toj državi meri desetinama, što, kako je rekao, dokazuje da je Crna Gora bila izvan ratnih razaranja.

"Naš potpis pokazuje našu spremnost za intenziviranje naših aktivnosti", rekao je Vujanović istakavši i da svaki zločin treba biti kažnjen.

Otvarajući skup u Mostaru, predsedavajući Međunarodne komisije za nestale osobe Tomas Miler, ističući da je ovo istorijski dan, ukazao je da je od 40.000 osoba koje su nestale tokom oružanih sukoba devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji pronađeno i identifikovano preko 70 odsto.

Miler je istakao da su zemlje regiona pokazale značajnu sposobnost da preuzmu proces traženja velikog broja nestalih putem lokalnih institucija i međunarodnih mehanizama.

Predstavnik OEBS-a Žerar Študman čestitao je državama potpisnicama na potpisivanju Deklaracije i prepoznavanju odgovornosti koju države imaju u procesu traženja nestalih osoba. Na ovaj način ide se, kako je rekao, ka normalizaciji odnosa, vraćanju poverenja i utiranju puta ka budućnosti.

"Suočavanje sa problemima iz prošlosti predstavlja početak procesa pomirenja i otvaranje puta ka zajedničkoj evropskoj budućnosti. Suočavanje sa prošlošću je suočavanje sa budućnošću", istakao je Študman.

Predsedavajući Regionalne koordinacije porodica nestalih osoba sa područja bivše Jugoslavije Ljiljana Alvir pozvala je zemlje potpisnice da sprovode Deklaraciju kako ona ne bi ostala „mrtvo slovo na papiru, istakavši da je krajnji trenutak da se međudržavne razmirice stave na stranu.

Ceremoniji potpisivanja prisustvovali su predstavnici porodica nestalih, uključujući članove regionalne koordinacije asocijacija porodica iz bivše Jugoslavije, članovi međunarodne zajednice.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je, nakon potpisivanja Deklaracije, posetio konzulat Srbije u Mostaru i tom prilikom razgovarao sa generalnim konzulom Goranom Stojkovićem i konzulkom Jelenom Vukajlović.