Šest događaja koji su obeležili svet u 2021 – talibani, Suec, kolaps

Inauguracija Džozefa Bajdena

Dvadesetog januara 2021, u podne, Džozef Bajden je položio zakletvu na Kapitol hilu kao 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Vremešni demokrata, najstariji predsednik u američkoj istoriji, na čelo države stupio je sa punih 78 godina. Ako je suditi po brojnim lapsusima koji su pratili njegovu prvu godinu mandata, godine, ipak, nisu samo broj.

Osim datuma, vremena, mesta i samog čina polaganja zakletve, ništa na toj inauguraciji nije bilo uobičajeno. Nije bilo tradicionalne pompe, raznih zvanica niti građana koji bi aplaudirali i uveličali svečanost. Umesto njih, na Kapitolu je bilo raspoređeno čak 200.000 američkih zastava. 

Bajdenov prethodnik Donald Tramp se, u svom stilu, potrudio da ceremoniju učini još manje tradicionalnom, i to tako što se nije pojavio. Tako nešto dogodilo se prvi put posle 152 godine – poslednji put Endrju Džonson nije došao na inauguraciju svog naslednika 1869. Ljut zbog rezultata izbora 2020, koje i dalje smatra pokradenim, Tramp nije došao da Bajdenu kurtoazno poželi sreću već je poslao tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa.

Blokada Sueckog kanala 

Jedan brod i vetar bili su dovoljni da celu svetsku trgovinu zahvate panika i strah. Iznenadni udar vetra poremetio je kurs teretnog broda "Ever given", dužine 400 metara i širine 59 metara. Ostao je zaglavljen ukoso u Sueckom kanalu, žili kucavici transporta i logistike.

Ovce, krave, prirodni i tečni naftni gas, Ikein nameštaj, delovi za kompjutere "Lenovo" i ogromna količina robe u hiljadama kontejnera bili su zarobljeni na brodu. Sedmodnevna blokada Sueckog kanala donela je ogromnu štetu za sve trgovce koji su zavisili od robe na "Ever givenu", a još veću, milijardama dolara veću, za gotovo 400 brodova koji u kanal nisu ni mogli da uđu sve dok je brod tu bio "usidren".  

Alternativa za brodski transport između Evrope i Azije je oko afričkog Rta dobre nade, što je nedelju dana duži put, ali i opasniji zbog brojnih pirata. Svet je odahnuo posle sedam dana, najviše Egipat koji od tranzita brodova ubira milione dolara prihoda.

Jedanaest dana sukoba Izraelaca i Palestinaca

Najkrvaviji sukob između dve strane posle rata 2014. godine. Sukobi su počeli ujutro 10. maja na Hramovnoj gori, svetom mestu i za Izraelce i za Palestince, gde se nalazi džamija Al Aksa. Izraelska policija upala je u to područje, gde se tokom noći okupilo na hiljade Palestinaca.

Žestoki vazdušni okršaji izraelske vojske i Hamasovih militanata počeli su u noći između 10. i 11. maja i nesmanjenom žestinom trajali punih 11 dana. Hiljade raketa palo je na područje Izraela, koji je u udarima na Pojas Gaze srušio i zgradu agencije Asošijeted pres i televizije Al Džazira, brojne bolnice i druge objekte od javnog značaja.

Uz posredovanje Egipta, došlo je do prekida vatre i primirja, posle neprekidnog raketiranja Pojasa Gaze i Hamasovih napada na Izrael. Sukob je za sobom ostavio više stotina mrtvih i nekoliko hiljada ranjenih, uništene domove, zgrade – najviše u Pojasu Gaze i samom gradu Gazi.

Olimpijske igre u Tokiju

Najveći sportski događaj održan 2021. godine, umesto prethodne 2020, kada je bio odložen zbog pandemije koronavirusa. Uz mnogo pritisaka, vlasti Japana odlučile su da se Igre ipak održe, ali ih je kovid, ipak, oblikovao po svom. Bez strane publike i sa maskama na pobedničkom postolju, održane su u posve tužnoj atmosferi koja ni izdaleka nije podsećala na sportsku. 

Puste tribine, stroga zaključavanja i ograničeno kretanje za sportiste, ali i novinare, bili su svakodnevni prizor sa borilišta i terena u glavnom gradu Zemlje izlazećeg sunca. Od otvaranja do zatvaranja, ove Olimpijske igre bile su kao nijedne druge do sada, pa se mnogi pitaju da li bi raspodela medalja bila drugačija da su sportiste sa tribina mogli da bodre navijači iz njihovih država.

I u takvim okolnostima, olimpijski tim Srbije je na Igrama u Tokiju oborio rekord po broju osvojenih medalja. Srpski takmičari su pokupili devet odličja i tako nadmašili učinak iz Rio de Žaneira pre pet godina. Naredne Olimpijske igre počinju za tri godine, 26. jula 2024, kada će domaćin biti Pariz.

Povlačenje Amerikanaca iz Avganistana i dolazak talibana na vlast

Najduži i najskuplji Američki rat okončan je posle 20 godina furioznim, neki bi rekli i ponižavajućim, povlačenjem iz Avganistana. Za mnoge neprimetno, za znalce očekivano, talibani su pedalj po pedalj stavljali zemlju pod svoju kontrolu i, konačno, zauzeli Kabul 16. avgusta.

Sjedinjene Države su sa svojim saveznicima krenule u paničnu misiju evakuacije hiljada Avganistanaca koji su im pomagali tokom dvadeset godina boravka na tlu ove zemlje, strateški veoma važne za taj deo sveta. Svetom su kružile dramatične fotografije i snimci mnogih koji pokušavaju da probiju talibanske barikade i dočepaju se mesta u avionu koji bi ih prevezao u drugi život, za koji su strahovali da ga neće biti po uspostavljanju druge talibanske vladavine.

Evakuisano je više od 120.000 civila, među kojima je bilo i državljana Srbije, ali mnogi u tome nisu uspeli. Kako je nedavno otkrio jedan britanski uzbunjivač, Avganistanci su ostavljeni na milost i nemilost talibanima zbog previranja i konfuzije u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Kraj ere Angele Merkel

Put od šesnaest godina vlasti i četiri puna mandata kancelarke Angela Merkel, popularna "Muti", završila je 26. septembra, kada su održani parlamentarni izbori u Nemačkoj. Kraj jedne ere Nemačke, cele Evrope, ali i sveta, koji je svojom pojavom i delima obeležila ova naučnica, doktor fizičke hemije, rodom iz Istočne Nemačke (DDR).

Uz Merkelovu, jednu od najmoćnijih žena sveta, Nemci su navikli na stabilnost i rešavanje problema. Zato su je i prozvali "Muti". Iako joj mnogi zameraju širokogrudo primanje nekoliko miliona izbeglica tokom krize 2015. godine, politički pragmatizam Angele Merkel ojačao je poziciju Nemačke na svim poljima, spolja i unutra, ekonomski i politički.

Svečani oproštaj i odlazak u penziju, za koju kaže da će provoditi čitajući i kuvajući, upriličio joj je Bundesver 2. decembra, najvećom vojnom počasti. Na mestu kancelara nasledio ju je socijaldemokrata Olaf Šolc, daleko manje harizmatičan od "velike majke". 

Šta nas čeka u 2022.

Godina 2021. donela je niz turbulencija, prilagođavanja, skokova i padova, a sudeći po njenom kraju, ova će biti još veći rolerkoster.

Inflacija, za koju se prošle godine govorilo da je umrla, oživela je 2021. i pojela novac širom sveta, pa čak i onaj naštampani, "helikopter mani". Svuda je sve poskupelo – meso, mleko, ulje, šećer, gorivo, struja, gas, odeća, kompjuteri, sve usluge. U Americi i Nemačkoj je najveća u poslednje tri decenije.

I tu verovatno nije kraj poskupljenjima, jer su poskupeli i svi energenti. A kad je energija za proizvodnju nečega skuplja, nužno je poskupljenje i krajnjeg proizvoda. Države širom sveta trude se da uskladište što više energenata i da podmire tekuće potrebe, dok cene "divljaju". Restrikcije struje, kojih se Srbija vrlo živo seća iz nekih prethodnih vremena, tresu mnoge zemlje.

Ako se po kraju jedne godine poznaje početak naredne, pitanje je da li treba da slavimo ili da plačemo. A o kovidu da i ne govorimo. Sve što kažemo, može, a i ne mora da bude. On diktira po svom.