Британски узбуњивач о евакуацији из Кабула: Бирали су кога да спасу, а кога да оставе да умре

Докази Рафаела Маршала се сматрају толико озбиљним да је покренута интерна истрага, након што је крајем августа представио извештај сталном секретару Министарства сер Филипу Бартону.

Вероватно су докази узбуњивача и покретање још необјављене интерне истраге утицали на одлуку да се тадашњи министар спољних послова Доминик Раб премести на нову функцију у кабинету, преноси Гардијан.

Маршал, који је дипломирао на Оксфорду и три године провео у дипломатској служби, добровољно се пријавио да ради у тиму за посебне случајеве на врхунцу кризе у августу након изненадног пада Кабула у руке талибана.

Након напуштања ресора, у сведочењу пред Комисијом за спољне послове, објављеном у уторак, открива размере хаоса коме је био сведок.

Једина особа која доноси одлуке о животу и смрти 

У једном тренутку, на врхунцу кризе, Маршал каже да је био једина особа која је радила на деску за евакуацију и да је морао да доноси одлуке о животу и смрти појединаца који ће бити евакуисани на основу потпуно насумичних критеријума.

Тврди да је Раб показао неразумевање процеса и очајног положаја на аеродрому у Кабулу одлагањем неколико препорука за хитну евакуацију.

Уместо да одмах реагује, Раб је, рекао је Маршал, инсистирао на додатним, боље форматираним доказима.

"Тешко је објаснити зашто је резервисао одлуку за себе, али је није донео одмах", каже Маршал.

Маршал тврди да неки од оних којима је била потребна Рабова сагласност никада нису стигли на аеродром, а у другом случају тим је отишао даље не чекајући Рабов одговор.

Маршал је такође довео у питање то да ли је Даунинг стрит био у праву када је речено парламенту да су сви имејлови Авганистанаца који покушавају да напусте земљу обрађени до 6. септембра.

Приоритет животињама 

Узбуњивач такође открива немир у Министарству одбране када је Борис Џонсон наредио да се авганистанској добротворној организацији за животиње да приоритет за евакуацију.

"Постојао је директан компромис између транспорта животиња и евакуације британских држављана и авганистанских, укључујући Авганистанце који су служили са британским војницима", наводи Маршал.

Подносиоци захтева нису се квалификовали за АРАП, политику пресељења и помоћи из Авганистана- која је била намењена онима који су били директно запослени у влади Уједињеног Краљевства.

Међутим, међу њима су били авганистански војници, политичари, новинари, државни службеници, феминисткиње, хуманитарни радници и судије.

У сведочењу Маршал процењује да се између 75.000 и 150.000 људи (укључујући издржавана лица) пријавило за евакуацију према схеми за посебне случајеве.

Огромна већина пријављених се плашила да су им животи угрожени због везе са Уједињеним Краљевством и западом и стога су имали право на евакуацију.

Мање од 5 одсто добило помоћ 

У изјави на 39 страница пред Комисијом за спољне послове, Маршал процењује да је мање од 5 одсто добило помоћ.

"На врхунцу кризе, поподне у суботу, 21. августа, био сам једина особа која је надгледала и обрађивала имејлове за посебне случајеве Авганистана. У том тренутку није прочитан ниједан имејл од петка после подне. Број непрочитаних е-порука се мерио хиљадама, верујем изнад 5.000, и стално је растао", изјавио је Маршал.

Маршал је рекао да је, с обзиром на превелику потражњу за местима, било критично да се примењују кредибилни критеријуми за избор, али каже да се то није догодило. Уместо тога, он тврди да су критеријуми били потпуно субјективни.

"Особље је било уплашено доношењем стотина одлука о животу и смрти оних о којима нису знали ништа", тврди Маршал.

Конкретни недостаци укључују строго наметнуту културу осмочасовног радног времена, немогућност да се упореде са компјутерским системима Министарства спољних послова, недостатак компјутера за војнике у Кабулу за позив одабраних евакуисаних особа, потпуни недостатак стручности, укључујући језичке вештине и недостатак координације са савезницима из САД.

Хиљаде непрочитаних имејлова 

Тврди да је паралелно АРАП подједнако био нефункционалан и додаје да је у четвртак, 26. августа увече било 4.914 непрочитаних е-порука у посебном пријемном сандучету за ту намену.

Дошло је до "бага" између два пријема е-поште, што значи да су случајеви остављени данима, а да нико није приметио, наводи узбуњивач.

Пет ноћи заредом, тврди, није било ангажовано особље у ноћној смени.

Ипак, упркос хитности ситуације, остало је подразумевано очекивање да ће особље у Министарству радити само осам сати дневно, пет дана у недељи. Од запослених је тражено само да раде у сменама за које су се добровољно пријавили.

Напомиње да упркос поновљеним захтевима није било могуће пронаћи колико је имена већ било позвано за евакуацију, што значи да одељење никада није знало колико је места још на располагању.
На крају су војници на аеродрому бирали појединце на основу редоследа њихових имена у табели Министарства унутрашњих послова.

Каже да је нејасно зашто, за разлику од Министарства одбране, цивилно планирање евакуације изгледа није завршено након четири или пет дана од пада Кабула.

"Многи од ових имејлова такође су документовали бројна тешка кршења људских права од стране талибана, укључујући убиства, силовања и паљење домова. Контраст између изјава владе о талибанима који су се променили и великог броја веома веродостојних навода о веома тешким кршењима људских права које је влада примила путем е-поште је упадљив", наводи се у Маршаловој изјави посланицима.

Кодекс не покрива неефикасност 

Маршал открива да је подстакао сталног секретара да размотри да ли је хаос био толико системски да је дошло до кршења министарског кодекса, али му је речено да кодекс заправо не покрива неефикасност.

"Евакуисали смо преко 500 посебних случајева, укључујући новинаре, активисте за женска права и изузетно рањиве појединце. Главни практични изазов за евакуацију била је верификација идентитета и обезбеђивање безбедног пролаза до аеродрома, а не брзина доношења одлука. У сваком тренутку фокус тима је био на спасавању живота", навео је извор близак Рабу.

Портпарол британске владе рекао је да је особље, укључујући 1.000 из Министарства спољних послова, "неуморно радило на евакуацији више од 15.000 људи из Авганистана у року од две недеље ... у највећој мисији те врсте у неколико генерација и другој по величини евакуацији коју је спровела било која земља" .

"Обим евакуације и изазовне околности значиле су да су одлуке о одређивању приоритета морале бити донете брзо како бисмо осигурали помоћ што већем броју људи. Нажалост, нисмо били у могућности да евакуишемо све оне које смо желели, али... од завршетка операције помогли смо да више од 3.000 особа напусти Авганистан", навео је портпарол.