Инфлациона очекивања привредника повећана на шест одсто

Са друге стране, инфлациона очекивања привредника у децембру су повећана на 6,0 одсто, што се у великој мери може повезати са енергетском кризом и неизвесношћу у вези с ценом електричне енергије у време спровођења анкете, објавила је НБС.

Такође, виша инфлациона очекивања привредника највероватније су последица и ценовних притисака и по питању цена осталих инпута у производњи и по питању цена сопствених готових производа и услуга.

Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она су и код финансијског сектора и код привреде усидрена у границама инфлационог циља и крећу се у распону од 3,0 одсто до 4,0 одсто.

Резултати анкете указују на то да и финансијски сектор и привреда актуелну вишу инфлацију перципирају као привремену, што је уједно и оцена НБС, као и већине водећих централних банака у свету.

Усидреност инфлационих очекивања, у чијој се основи налази стабилност девизног курса, доприноси повећању ефикасности монетарне политике у одржавању ниске, стабилне и предвидиве инфлације у средњем року, што је један од неопходних предуслова одрживог привредног раста.

Према резултатима анкете агенције Блумберг из јануара ове године, инфлациона очекивања финансијског сектора за годину дана унапред нижа су и износе 3,5 одсто.

Ради транспарентне комуникације с јавношћу, Народна банка Србије од маја 2015. редовно месечно извештава о инфлационим очекивањима финансијског сектора, привреде, синдиката и становништва.

Извештај о резултатима анкете о инфлационим очекивањима и пратећи материјали (временске серије, методологија истраживања и анкетни упитник) доступни су на интернет страници НБС у одељку Публикације.