Програм мера за борбу против кризе

Целовити програм мера за превазилажење глобалне економске кризе на основу договора са привредницима, синдикатима и банкарима, Влада Србије ће припремити до краја јануара.

"Планирамо да на влади донесемо програм конкретних мера и активности. Раније са тим нисмо излазили јер смо добро одмеравали ефекте кризе", рекао је министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић.

Динкић је објаснио да ће се програм економских мера практично надовезати на пакете мера које су већ донете у претходном периоду, које предвиђају динамику и рокове за спровођење одређених активности.

Три сегмента програма

Према Динкићевим речима програм ће бити усредсређен на три сегмента - подстицање ликвидности привреде и одржавање запослености, реализацију државних инвестиција и штедњу у државној управи.

"Биће обезбеђени јефтини кредити за привреду и за то ће бити издвојен износ од око 50 милијарди динара где ћемо имати услов да предузећа која добију кредите одрже ниво запослености, или да упосле нове раднике", рекао је Динкић.

Друга група мера биће усмерена на државне инвестиције, у инфраструктуру - радови на Коридору 10, обнова и модернизација енергетских постројења, а трећи сет тих мера биће усмерен на рационализацију потрошње у државном апарату.

Министар Динкић је указао да програм тих мера не значи и да ће оне бити исте на крају ове године, с обзиром на то да се ситуација на глобалном плану стално мења.

"Ова криза је непозната у досадашњој економској пракси и историји и не може се видети како други реагују пошто се тек осмишљавају мере у ЕУ и Америци", нагласио је Динкић.

Србија се суочава са последицама кризе

Србија није извор кризе, већ се суочава са последицама, што донекле условљава потпуно другачији приступ решавању проблема привреде и друштва.

"Ту, дакле, нема рецепта, све зависи од области до области. Извозницима не можемо помоћи ако им дамо новац за већи извоз, а они немају коме ту робу да продају", објашњава Динкић и указује да се са друге стране не може ићи ни у подстицање тражње јер ће људи куповати увозну робу па ћемо имати још већи увоз.

"Кључ излаза из кризе је како подстаћи банке које имају капитала, како да тај новац под повољним условима пласирају привреди. Банке су прикупиле знатна средства од грађана, јер су давали високе камате на штедњу, а држава мора да нађе начин да индиректно субвенционише привреду", навео је министар економије и регионалног развоја.

"Ми смо тај модел нашли и желимо још једном да га проверимо у консултацијама са привредницима и банкарима", прецизирао је Динкић.

Порези на истом нивоу 

Министар економије је оценио да ће привредницима у овој години највећи изазов бити очување радних места, и да привреда неће моћи да рачуна на могућност смањења пореских стопа али "да неће доћи ни до њиховог повећања".

Динкић је најавио да ће предложити и да се за известан број предузећа "скрати" рок враћања пореза на додату вредност.

"Рок за повраћај ПДВ-а за све је 45 дана, док је за претежне извознике 15 дана. Предложићемо да се критеријум за утврђивање ко је претежни извозник ублажи, тако да ту уђу и они који 50 одсто свог промета остварују извозом, и да то буду предузећа која имају макар два милиона евра извоза", рекао је Динкић.

Према речима министра, привредницима ће бити омогућено да од априла конкретним предлозима помогну најављену "гиљотину прописа" која ће, када буде спроведена значајно олакшати и појефтинити њихово пословање.

Он је прецизирао да ће привредници имати могућност да достављају предлоге које законе и подзаконске акте треба ставити ван снаге како би до краја године држава имала јасну слику шта треба избацити из правног оквира државе.

"Очекивања су да најмање једна трећина прописа буде стављена ван снаге почетком наредне године", рекао је Динкић.

Добри економски резултати у 2008. години

Сумирајући економске резултате у 2008. години, Динкић је оценио да су били добри, када се узму у обзир основни параметри, а то су раст БДП-а од 6,3 одсто и једноцифрена инфлацију, али да нас велики изазови чекају у овој години.

"Држава нема велики маневарски простор. Морамо због настале ситуације имати стратегију преживљавања са благим привредним растом", напоменуо је Динкић.

Прехрамбена и ауто индустрија ће имати перспективу у наредном периоду, оценио је Динкић, али није искључио могућност доласка страних производних компанија које би због смањених трошкова пословања могле да изместе своју производњу у Србију.

Динкић је указао да приватизација предузећа током ове године неће бити лака јер многи размишљају и воде рачуна како да постојећи бизнис очувају и да ретко ко размишља о ширењу послова и новим инвестицијама.

Кад је реч о избору стратешког партнера за РТБ "Бор" Динкић је подсетио да рок за откуп тендерске документације истиче крајем следеће седмице, али и да без обзира на то има још времена да се потенцијални купци јаве.

Поводом актуелне ситуације у компанији "Јат ервејз", које се нашла у тешкој ситуацији након неуспеле приватизације, Динкић је навео да је Министарство економије упутило предлог Влади Србије и Министарству финансија да се одобри одговарајућа позајмица из приватизационих прихода, која би омогућила исплату добровољног социјалног програма, а да се након тога одмах издају државне гаранције за куповину на лизинг четири нова авиона.