Словенија тражи хиљаде радника у Србији

Зоран Мартиновић је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да сајам запошљавања организује словеначки Завод за запошљавање у складу са билатералним споразумом који је потписан између две земље.

"Ово може бити добра вест за незапослена лица зато што ће имати могућност већег избора, са друге стране имаће могућност да се пре одласка у иностранство добро информишу о свим условима рада, живота и боравка у некој страној земљи, јер се до сада дешавало да лица одлазе самостално, самоиницијативно, без одговорајуће припреме и адекватних информација и онда се дешава да се суоче са одређеним проблемима", додао је Мартиновић.

Указао је да држава закључивањем билатералних споразума покушава да гарантује права која имају и држављани земље у коју одлазе – исти систем плата и исте услове рада.

На питање да ли је наше тржиште у неравноправној утакмици с обзиром на то да се ради о најбогатијој држави у региону са просечном платом од око 1.100 евра и минималцем од близу 700 евра, Мартиновић каже да у овом тренутку не можемо да се такмичимо са Словенијом на том пољу.

"Свакако најавом повећања плата у јавном сектору, повећања минималне цене рада сигуран сам да ће велики број лица да се определи да ради у својој земљи зато што није све идеално када одете у неку страну земљу, тамо се суочавате са трошковима које у својој земљи немате, тако да не можемо само да рачунамо колика је плата него и да видимо колики су неки други трошкови", нагласио је Мартиновић.

Истакао је да не мисли да ће словеначки послодавци на сајму привући свих 4.500 људи за којима они имају потребу и додао да и земље које су развијеније суочавају се са економским миграцијама – људи из Словеније одлазе у Аустрију, људи из Немачке одлазе у скандинавске земље.

"Економске миграције су нормална ставар, пожељене су, сви људи који одлазе из Србије у неком тренутку се и врате, економски оснажени са неким новим квалификацијама и знањима", рекао је Мартиновић.

Која су дефицитарна занимања у Србији

Навео је да у овом тренутку Србија има најнижу стопу незапослености од 10,3 одсто према анкети о радној снази из другог квартала ове године.

"То је био циљ Владе последњих неколико година, заправо била је тежња да се стопа незапослености приближи неком једноцифреном броју, да се приближимо просеку земаља Европске уније. Готово да смо у томе успели", рекао је Мартиновић.

Указао је да у овом тренутку има негде око 509.000 незапослених, што је за скоро 10 одсто мање него у истом периоду прошле године.

Ипак, нагласио је да је преко 500.000 назапослених велики број. "Наше тржиште рада не треба још да брине о томе да не можемо да обезбедимо потребне кадрове, а оно што треба да брине је да обезбедимо оне стручне кадрове који често недостају", додао је Мартиновић.

На питање који кадрови недостају, Мартиновић каже да постоји листа такозваних дефицитарних занимања која је годинама иста.

"Траже се они профили који поседују одређену стручност, знање. Пре свега у области грађевинске индустрије, заната – бравари, зидари, тесари, молери, али наравно и у области туризма, угоститељства. Траже се лица са високом стручном спремом у области информационо комуникационих технологија, као и инжењери електронике, електротехнике, фармацеути, лекари са специјализацијама", навео је Мартиновић.

Нагласио је да то не значи да таквих лица на нашој евиденцији нема, него да постоји већа тражња за тим профилима, па често у одређеној средини или у одређеном тренутку послодавци не могу у неком краћем року да задовоље своје потребе за тим профилима.

На питање да ли је за та лица на евиденцији потребно неко дошколовавање, Мартиновић каже да су за велики број лица потребне одговарајуће обуке, јер постоје људи који су дуже време чекали на посао па су своја знања и занемарили и заборавили.

Додао је да је Национална служба за запошљавање инстистуција која омогућава и преквалификације и додатне обуке.