Минималац повећан на 30.022 динара, нема договора у СЕС-у

Министар финансија Синиша Мали рекао је на конференцији за новинаре након састанка чланова Социјално-економског савета да то значи да ће са 155,3 динара, колико сада износи, минимална цена рада по радном часу бити 172,5 динара.

Мали објашњава да ће тако минималац месечно скочити са 27.022 динара, колико је сада, на 30.022 динара.

"Ово је највеће повећање зараде икада у Србији", рекао је министар на конференцији за новинаре после седнице СЕС-а.

Став послодаваца је да се минимална цена повећа за пет-шест одсто и да су то реалне могућности привреде, док синдикати траже да се она повећа за најмање 20 одсто.

Процењује се да минималац од око 27.000 динара сада у Србији прима око 350.000 запослених.

Мали је најавио да ће од 1. јануара Влада Србије наставити с даљим растерећењем привреде, тако да ће неопорезиви део дохотка са 15.300 бити повећан на 16.300 динара и такође ће укинути 0,5 одсто доприноса за ПИО фонд на терет послодавца.

"Тако ћемо идуће године растеретити и привреду за доприносе у укупном износу од 13,1 милијарду динара (111 милиона евра)", додао је министар.

Он је додао да ће од 1. јануара бити укинут Закон о привременом уређивању основица за обрачун плата, што значи да се у јавним предузећима и ЈКП ствара услов за повећање плата од пет одсто.

"Иза овог пакета стоји Влада Србије и овакво повећање минималне зараде последица је реформи које смо почели 2014. године и сада видимо резултате тих реформи", рекао је Мали.

Министар подсећа и да је Србија по страним директним инвестицијама "сада шампион" и да их је било за 31 одсто више у првих шест месеци ове године него у истом периоду претходне.

Циљ бољи стандард 

Министар рада Зоран Ђорђевић рекао је да је жеља била да се дође до повећања минималца имајући у виду да је циљ да то осете и други грађани, односно да се то осети и кроз повећање плата и пензија.

Циљ нам је бољи стандард свих грађана, рекао је Ђорђевић и додао да се нада да ће идуће године бити новог повећања минималца, а све у циљу да се достигне минимална потрошачка корпа, али и да се престигне.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да синдикати, нажалост, нису подржали тај предлог, иако је дошло до највећег повећања минималне зараде од када се преговара, од 2002. године.

Подсетио је на договор социјалних партнера о томе да минимална зарада достигне висину минималне потрошачке корпе и нагласио да је с предложеним повећањем минималца немогуће да се то догоди за две године.

Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић оценио је да је предлог о минималној цени рада максимални политички уступак Владе.

"Ово није постигнута логика компромиса, него максималан предлог који Влада даје. Да смо дошли до 32.000 динара или 33.000 динара, што омогућује да се испуни договор да се за две године стигне протрошачка корпа, онда би то био компромис", рекао је Стојиљковић.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да би реално повећање минималне цене рада било између шест и десет одсто.

Он је, међутим, рекао да су послодавци добили ипак компензацију смањењем доприноса за ПИО фонд за 0,5 одсто и повећања за 1.000 динара неопорезивог дела зараде.