Пољопривредници подвлаче црту, шта им је киша донела

"Овде је некад пролазио и трактор и комбајн и балир и све. Од 2014. нисам имао куда да прођем и ево, то је сад тако, зарасло је и ништа", каже Милан Божовић из ваљевске Лознице.

Божидар Дивнић из села Беомужевић каже да је њива уз реку и да је велика бојазан да се река не излије.

Ни који ратаре далеко од река нису без проблема. Да би избегли болести и опасне микотоксине, мораће додатно да третирају јечам и пшеницу.

"Треба истаћи да је ова година погодна за развој фузаријума с обзиром да је било доста киша у периоду од марта до средине маја. Пало је укупно 130 литара кише што је заиста велика количина", истиче Радмила Хераковић из Института Тамиш Панчево.

Гљивичне и бактеријске болести поскупеће производњу и повртарима. Заштитар биља Тешо Марковић каже да до болести биљака долауи због температурног шока, од седам степени на 25 степени у року од 24 или 36 сати.

"Не постоји препарат који ће апсолутно да опорави биљку и да не остави никакав траг на приносима, што је и најважније, али да сведе штету на минимум свакако то зависи од избора препарата", објашњава заштитар биља.

Досадашњи ток маја, иако незнатно, умањиће род и снизити квалитет трешње и кајсије.

Директор института за воће у Чачку Милан Лукић каже да је највећу штету претрпела јагодаста врста воћа.

"Првенствено јагода и то на отвореном и то због трулежа плодова. Наравно, такође, и код малине имамо успорен раст и појаву болести", наводи Лукић.

У Министартву пољопривреде кажу да изненађења није било. Да су последњих пет година на 500 локација или изграђени нови или реконструисани постојећи водопривредни објекти. Чаша коју је напунила кишница за министра је полу-пуна.

"Ова киша ће само да користи пољопривреди и ако има нешто добро из ње то је да ћемо имати још један прилив воде у оне слојеве пољопривредног земљишта које још нису добили и оно што је јако важно на простору војводине ове падавине ће помоћи роду и неће ту бити никаквих великих проблема", каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

У наредном периоду очекују се да локалне самоуправе процене да ли је на њиховој територији било елементарне непогоде. У Министартву кажу да је помоћ угроженим подручјима стигла онда када је држава одлучила да подстицаје за осигурање од непогода са 40 подигне на 70 одсто. Апелују на пољопривреднике да их више користе.